Dislocirani intelektualci

Intelektualci su deo kreativnog budžeta za koji poreznici odvajaju poprilična sredstva da bi se, upravo, zaštitili od pohlepnih ekonomista i anomista. Aždaja lebdi nad narodom. Što veći glamur, to veće siromaštvo. Tu nije potrebno mnogo pameti, sve je jasno kao na talonu gubitništva. Jedni jedu i dobijaju, drugi ne jedu i priželjkuju. Uvek isto i ista formula koja pali i obmanjuje epohe. Zastave samo menjaju kolore. Ali, što je istorija istovetnija, to je već obaveza intelektualaca da uvek budu na isti način kritični prema vremenu u kojem jesmo. Setimo se samo koliko je ljudi punudilo svoju misao, od koje nisu imali nikakve koristi.

Ko danas piše o politiиarima zabavlja narod. Nikad ne bih pristao da budem vođa onih koji žele da budu vođeni. Možda bih jedino pristao da budem vođa onih koji ne žele da budu vođeni. Onih koji veruju u sopstvenu misao i analitičnost. Moj uzor je: Biti lider sam sebi! Sada kada ljudi uništavaju ono što nisu sami stvorili, pogotovo onim što oni sami stvaraju (od pocepanog atoma i dinamita do interneta) mi se pitamo da li je Bog, uopšte, religiozan ili je toliko stvoriteljski kreativan da odobrava i ono sa čim se sam ne slaže. Nisam religiozan, ali verujem u Boga koji ne ometa one jadnike koji još maštaju da svet može opstati. Obnoviti se. I nastaviti započetu misiju ljubavi i stvaralaštva.

Svet nije stvoren za otimačinu, nego za očinstvo plemenitog poverenja. Očinstvo i majčinstvo prerđalo se u otimačinstvo. Istina se pretvorila u iluziju, iluzija ne podržava istinu.

Znači, verujem u Boga koji ne veruje u diskontinuitet ni u dislokaciju intelektualaca. Zar su Nebojša Popov i Zaga Golubović mlađi od mladeži današnjice zagnjurene samo u virtuelni svet? Zar mladi nemaju energije da se pobune i kritički sagledaju svoj položaj u svetu? Stvarnost nije stvorena da je izigramo ili izmanipulišemo, već da je afirmišemo. Ekonomski pakao se intenzivira. Zašto? Meni lično nije jasno jer je svega na ovom svetu premnogo. Možda je to upravo najveće ekonomsko siromaštvo – zaboraviti staru mudrost: Ničeg suvišnog! Talmudska istina velika – treba konsultovati neškolovane. Ljudi iz laboratorija, instituta i akademija su prodali dušu nauci, to nije loše. Ali je loše što ponekad ne trguju sa anđelima, sa delovima pozitivne supstance. Intelektualci se nisu snašli u tranziciji (prevari), nego su se andrićevski ućutali. Nemost je sada unovčeni efekat. Još verujem da je bolje gledati direktno očima, nego verovati onima koji su obučeni da lažu, varaju i sprovode treninge kako biti poslušan prema suptilnom uništavanju.