Ima duha, ima i materije u ovom svetu, ali nema duše. Duša je čovekova odgovornost, a materija i duh su samostalni. Zbog toga je Jung kazivao da će u dvadeset prvom veku najveći problem biti – duša! Doduše, Jung je zaspao na vreme i nije sebi dozvolio da bude svedok svojih proročanstava. Duše nema kao što nema ni vode po zabitim mestima. Ponajviše je ima u kanalizaciji. Zagađena i zaprljana, ona odnosi prljavštinu sveta kroz betonske cevi u reku. A život je, rekao je dalaj-lama, reka.
Sazrevanje u duši sazreva dušu.
Ona je prihvaćenost za duh ka telu. Ona je kao posuda u koju možeš naliti savest. Duša samo zato i služi, da se ne zagadi „sveopšte“ i da ne presahne ideja o svepostojanju. Vidim kako svet postaje sve bogatiji materijom i sve siromašniji dušom. Duša je recipijent. Preko nje se ništa ne može učiniti za telo, ali za drugog – da, jer je njen fenomen rasprostrt svuda. Duša pati samostalno, um tu ništa ne pomaže. Jedini lek je trajanje i izdržljivost.
U duši su, to je sigurno, emocije. Ali ne samo one koje odvodimo kod psihoterapeuta, već i kosmičke emocije. Duša što više daje, više i dobija. U egzistencijalnom životu, nažalost, često je obrnuto. Onom koji daje i oduzima se. Jer, tamo gde se umeša logika, sve se okrene naopačke. Emocije su male svetlosne tačke ispunjene ljubavlju. Zbog toga Rumi peva da samo duša zna šta je ljubav. Duša je ono od čega nemamo nikakve koristi, ali nam svima treba. Bez duše čovek je leš. Duša je univerzalni ritual savlađivanja besmisla. Dušu ima ne samo čovek, nego i biljke, minerali, životinje, nevidljivi svetovi. Koliko puta sam od trava osetio zaštitu od zadobijenih uvreda. U očima su delovale zeleno, u mojoj duši svetlosno.
Revolucija duše slična je revoluciji radosti. Bila bi to promena bez krvi i osvajanja vlasti, ali sa osećajem da postajemo ravnopravni. Ko ima dušu bogat je. Bogat čovek, pak, ne mora imati dušu. Duša nije prijemčiva na laž. Laž želi da ubije dušu – stara je poslovica iz naroda. Mnogo puta sam je čuo, ali i sam osetio. Hrana duše je iskrenost. Kao nago telo, i duša u iskrenosti postaje iskaz savršenstva. Čovek je toliko zapustio svoju dušu da više ni đavolu ne može da je proda.
Čovek beži od radosti i survava se u ponor apatije i depresije i to potpuno društveno i legalno. Bez duše čoveku je lako da drugome pričini loš gest. Zdrava duša tome ne teži, već smišlja kako da opstanu nevidljivi organi unutar nas nepovređeni. Zar sve tajne umetnosti ne proističu iz večne muzike duše. U njoj je sve, ubeđen je Rozanov. Ona teži nerazdvajanju i najveći problem joj je kako da čoveka ubedi u obnovljenu celovitost. Kad imaš dušu, uvek si u pratnji samog sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
