Harmonija

U čoveku je izvorni princip, barem dok je još dete, da želi putovanje ka dubini sagrešenja i spasenja. U čoveku je nestalo dete i u njemu samo narasta armirana ambicija ka moći. Možda sada ni ne treba raditi na sprečavanju zagrađenog haosa, već se što pre izvlačiti iz njega. Harmonija danas ne bi trebalo da bude proizvod utilitarne ponude, već čežnja za samim sobom. Iz te željenosti nužno je zaustaviti uništavanje prirodnog i duhovnog u čoveku i prirodi. I ma koliko to delovalo naivno, nije nemoguće da će neki veliki „šamar“ osvestiti čoveka i nasilno ga vratiti suprotnosti. Veliki tokovi istorije nisu u merodavnosti čoveka, oni se dešavaju pod nagonom kosmosa koji sam reguliše Harmoniju.

Konstruktivno, u ilegali, počelo je da limitira ružno. Čovek ne želi da zaboravi potrebu da napusti neistinu. Draž i lepota ponekad same niknu. Predmeti u harmoniji su inferiorni, kao što je komfor sekundaran. Harmonija ne ide ispred čoveka, već posle njega.

Spasen čovek trebalo bi da spase uništenu prirodu. Katarza je pad neuspeha. Živeti jednostavno nije patetično niti stereotipno, već izazovno, to je priprema za kreativnosti. Dati sebe drugima spada u revolucionarnu delatnost, ali onu koja ne iritira krv i vlast, nego u sebi sadrže melem trajanja i nedevastacije. Harmonija diskredituje grešku. Sama greška nije greh, nego njeno umnožavanje.

Čovek bez nade nije čovek. Živeti u svojoj prirodi je surovo, surovo je živeti i u okolišnoj prirodi – ali lepo! Težeći da izbegne napor čovek poseže za lakim rešenjima kanonizovanog kapitala. Uzmi i ne daj ništa. Tek kad razrušimo potpuno prirodu, imaćemo potrebu za njom. Tada harmonija postaje slamčica za koju se hvatamo u buri na okeanu.

Ne gubiti harmoniju znači zadržati radost. Vedrina duha vodi nas na ples u svim pravcima. Kad deca prave nered, to je harmonijum. Lako ga je pospremiti jer je on zasnovan na naivnosti. Potraga za srećom u unesrećnom svetu.

Kapitalizam je poglavlje u kojem će čovek teško izvući živu glavu. Poglavlje koje vekovima traje, uvek na isti način: novac ka nama ide sporo a ka oligarsima brzo i u otimajućoj količini. Nedostatak ekonomske higijene je veoma neoriginalan, ali vekovima primenjiv. Ugnjetavanje siromašnih važan je deo ekonomske uspešnosti. Zbog toga, kad te uništi „sloboda“, potrebno je primeniti pravila. Reč harmonija danas deluje kao lažna reč sa puno stvarne potrebe.