Infarmacija

Ređaju se horizontalni idiomi reči, rečenica i praznine. Slova su, tu, najsamostalnija. Sam neologizam, in-farmacija, deluje pomalo opominjuće i unutrašnje lekovito. Sada nam je više potrebna suštinska smirenost nego gutajuća pouzdanost. Farmaceutska industrija nas, inače, zasipa mnoštvom letnjih pilula protiv gripa. In-farmacija nosi paradoks koji nas vodi ka središtu duše bez suštine. Većpostoje pilule za radost, ali za smisao života još nisu pronađene. Farmacija kao neka formacija koja sprečava udaljavanje od rođenja. Taj dan je tačka naše nevinosti, ali iskustva su neminovna. In-formacija i in-farmacija, dve sestre bliznakinje opredeljene na suvišnost. Gutamo lekove, gutamo vesti. Prepuni, mi zaboravljamo da postoji toalet i da treba da se ispraznimo. A količina površnih informacija najviše nam služi da nadvladamo druge u datom trenutku ispraznosti.

Znam da postoje ljudi kojima je data harizma, ali postoje i ljudi koji nose tajnu o nevinosti. Malo ih je, ali to su naši ljudi!

Nevin čovek nije obavešten, ali podrazumeva sve.

Moja najveća zamerka informacijama je što su se umnožile. Lažim pomaže da sebe vide kao neophodnost. Velika količina laži ne uvećava ljudsku lobanju, većje, naprotiv, zagađuje idejom o sretnom konglomerizmu. I davljenju u njemu. Svega viška, a ništa dovoljnog. Glad se proširila na um, a ne na stomak. Želudac radi dvadeset četiri časa, a radnici po šesnaest sati. Bilo da su u fabrici ili pred kompjuterom, oni odaju počast ropstvu i mreži ambicioznih zahteva. Dosegni svoju propast. Nema strasti, nema uživanja… samo slika o samom sebi – bez sebe. Tebe nema, ali ima obavesti. Ima podataka. Statistika. Počesto vidim mlade kako se za vreme razgovora udaljavaju, otvaraju svoje lap topove ili tablete (pazite, tablete – tu je i apoteka) i vraćaju se sa znanjima. U njima ne ostaje ništa, samo ponos prenesene površnosti. Kapitalizam je davno doneo odluku da samo otima od siromašnih, a informatička hegemonija da čoveka puni informacijama koje mu ne trebaju. Otud tolika gojaznost, bolest bogatih svetova. Čovek bi pojeo sve, samo da drugi nema ni zalogaj. Danas bogati žive na osnovu toga što siromašni časte, a debeli se zaokrugljuju na osnovu sindroma „bijafre“. Umire se od gladi, dok svetlucaju ekranizovane omame. Danas izvući mlade iz kompjuterskog bezdana, znači dići novu revoluciju.

U fragment je ušao đavo.

Jednoobrazni svet opet nas vodi u totalitarizam. Deseksualizovani i deerotizovani svet vodi ljude u tehnološku politiku i politiku tehnologije. A svet i život su tako jednostavni. Ništa ne vredi smrt u dobrim uslovima komfora. Bez emocija čovek je leš. Gde god pođeš, povedi i samog sebe. Inače, veliki broj informacija učiniće vrlo brzo, da će svi imati potrebu za psihoterapeutima.