Korporacijska duša

I sam se pitam kakva je to ekonomija kad u njoj više učestvuju psiholozi nego komercijalisti. Retko ćete sresti trgovca koji nije završio barem jedan kurs poznavanja duše. U njoj je otkrivena čovekova potreba za pohlepom i suvišnošću. Na tim atributima funkcioniše današnja ekonomija. Stara znanja o filozofiji i lepoti iz Grčke više ne važe. Aristotel je kazivao da dobri delovi duše treba da nateraju loše delove na poslušnost. Sada je obrnuto – loši delovi duše zavode ispravne da ih slede. Tako se lako i samouvereno teži samouništenju, takozvanoj „lakoći nad lakoćama“. Živeti skladno i harmonično, opterećenje je za čoveka robovsko-lenje orijentacije.

Meni je danas strašno kad čujem klošare kako govore o važnosti novca. Pre neki dan posetio nas je jedan takav. Nema košulju, prljave su mu pantalone, neobrijan je i neokupan, ali veli: razmišljam da svet bude bolji, ali za to mi treba novca.

Ni izolovana mesta nisu više zaštićena. Karcinom novca širi se poput oluje. Globalitaristički glas omamio je celo čovečanstvo. Plivanje u suvišnosti zamenilo je čovekovu odgovornost. Zagađenost, civilizacijski sumato i pomešanost idu uz napuštanje prirode. A ako se i pojave čiste tačke, onda odmah, tu, grade se auto-putevi i seče se drveće.

Pre neki dan mi je prijatelj, meksički antropolog, pričao o svetskim duhovnim školama. Nema više nijedne koja skupo ne naplaćuje svoje delatnosti. Ispada da je duhovnost čak najskuplja. U ovakvom svetu istinu treba istrgnuti sa stranputice. Treba osvetliti i osvestiti šta se to dešava sa čovekom kad ga jedino i jedino inspiriše Faust. Psihologija zgrtanja i otimačine. Čovek misli da će u konglomerizmima pobediti smrt, ali – siguran sam – pre nego što čovek sve pokrade od prirode, društva i bližnjeg, njega će ćapiti smrt. Tek kad nju poštujemo kao završni song egzistencije, mi možemo živeti rasterećeno i poetski. To znači osloboditi svoje kreativne potencijale i reći – Želim da živim slobodno!