Kraj mora doći kad-tad svim pojavama i sigurnostima. Održavanje veštačkog sistema sveta više se ne isplati. Histerija je oblik nezadovoljstva, često sa nepoznatim razlozima. Mene ne zanima medicinska pojava ove loše ljudske osobine, već koliko ona uzbuđuje ljude.
Protivnik sam histeričnog ponašanja, ali ona ima i opravdanja jer planetom kruži bauk „nuklearnih bojevih glava“. Retoričke posprdnosti da se ubitačnim granatama pridoda deo ljudskog tela, vrh je ironije kontraproduktivnog ishoda. Ima ih toliko da je za nekoliko sekundi moguće uništiti ceo svet. Zbog toga tužna istina je da u njima nema najvažnije osobine glave da misli, nego su one ušle u ljudske glave. Vreme je mirovnjaštva, a puca se na sve strane. Militantna istorija postaje čovekova histerija.
Starost reciklira dileme.
Svet se toliko uzburkao i uznemirio da nisam više siguran da li je bolji mir ili rat. Oba stanja podložna su bolestima i infekcijama protiv čovečnosti. Kako afirmisati sigurnost? Ratovi nose rušilačku moć u odnosu na zgrade i tela, a mirovnjački period podmuklo razvija nezadovoljstvo duše.
Histerija je paljba ka drugom. Književnik Aleksandar Tišma je kazivao ne volim reč „pucanj“ čak ni u fudbalu. Ona je terminološki začetnik stvarne agresije. Histerija nije više samo psihološki pojam, nego i civilizacijski i društveni. Ne možemo ništa da učinimo da je sprečimo jer smo opsednuti bespomoćnošću. Zbog omeđene slobode nalazimo se na platformi sa koje ništa kreativno ne možemo da učinimo.
Možda nikad neće doći kraj histeričnog ponašanja raznih osoba, štaviše možda će se još povećavati jer raste napetost koja ne najavljuje kraj. Čovek misli da je beskrajno adaptibilno biće i da može sve da prihvati i navikne se na sve, ali vrlo brzo bićemo demantovani novom demontiranošću sopstvene psihe. Histerija je opasna prema onome kome je upućena.
Kraj histerije će naići onda kada priznamo da je naša duša mnogo bolja od nas samih. Sve što uradimo pozitivno u stvari je ilegalni čin ili trzaj duše pristigao iz kontinuiteta dobrote. Taj čin je nemoguće obmanuti trajno ili ga napustiti. Mi nismo vlasnici humanih dela.
Sanjam da će svet jednog dana postati onakav kakvog su ga za sebe ustrojili bogati ljudi. Nažalost, ta vrsta graditeljstva najčešće je učinjena na uštrb siromašnih. Otud nezadovoljstvo. Nepravda je večna, bolesti su neizlečive. Mirno živimo ne primećujući kako iz raznoraznih antena klizi ka nama radijacija i razara nas.
Histerija ne vodi računa o deci, o sukobu između muškaraca i žena, o prijateljstvu jer je sigurna da se među ološima ne bi tako afirmisala. Treba zaustaviti tok istorije: Žena koja odbija poglede, gledana je!
Histerija nastupa onog časa kad sami ne shvatamo da kao što drugi smrdi, smrdimo i mi sami. Ona je napadačka odbrana, prikriveno osećanje da se primeti drugi i prema njemu iskaže ljubav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
