Mladi koji negiraju reciklažnu i industrijsku psihologiju već su starci. Žao mi je kad prepoznam mlade devojke i mladiće – parodičnog izgleda – kako liče jedni na druge. Kao lutke (ali ovoga puta crnke) barbike i nemoćne muškarce sa imitantnim porukama. Izgubila se ličnost, a zavladala je bezličnost. Ali čovek se nije promenio u osnovi. Nekada su brkovi krasili ličnosti diktatorskih režima, a sada diktati stižu iz masovnog stvaralaštva depersonalizacije.

Žene optužuju muškarce da su mekani, a muškarci žene da su muškarčine. Mizoginija i mizoandrija uništavaju pol. Bez pola nema ljubavi i spajanja jer otadžbina postaje onanija. Samozadovoljavanje vodi ka strahu od drugih. Živimo otuđeno, a svet se uzdrmava. Umesto da muškarac vodi ženu i stvori je srećnom, muškarac se uplašio rađajuće snage žene. Bezličnost je postala impresija kojoj se teži. Bespol je postao platforma za enormni rast spektakla i političkog ispoljavanja.

Čovek je postao lutka.

Prijatelj mi priča kako se pre neki dan zaputio u jednu od prestižnih banki da potraži posao. Posle uvodnog prijema, šefovica ga je pitala: na šta prvo pomisliš kad ustaneš. Da budem bolji čovek! – odgovorio je moj prijatelj. Bankarica, besprekorno obučena u sivi kostim, najednom se razderala … pa kako možete tako … pa zar vi ne poželite da svakog dana zaradite sto hiljada dinara. Kakva vam je to filozofija – da budem bolji čovek? Zar se može biti bolji čovek bez para, zar se može biti srećan bez para … Moj prijatelj se ućutao, ustao sa stolice, zatvorio vrata te banke i već sedam dana sedi zatvoren u roditeljskom stanu šokiran. Ne može da shvati ovaj svet. Veli, banke preko žena i medija uvećavaju svoju moć. I dalje žene za muškarca ostaju tabu. Tu tajnu treba otvoriti, ako želimo da svet bude bolji. Ko vlada: žena ili muškarac?

Kult ličnosti zamenjen je kultom bezličnosti. Možda je to novac, ili mediji, lažna naučna otkrića… Nije ni bitno, bitno je da više nemamo Staljina, Hitlera, Maoa … nego da nama vlada bezlična sila čiji je portret teško naslikati. Manipulacija je lakši iskaz za masu nego istina za pojedinca. Zbog toga pojedinac nikad nije bio u pravu, sve dok masa sama od sebe i vođe ne stradaju. Kult bezličnosti dobro funkcioniše jer je, između ostalog, zasnovan na neprimetnosti. U pitanju je rovovska borba na asfaltu. Uniformisano ponašanje mladih i drugih delova kolektiva niko ni ne primeti kao uniformisano, nego kao posebni dar slobode u kojoj je važno da ništa ne možeš da učiniš od obilja. Odričući se starih kultova ličnosti, čovek je stvorio novi kult. Kult izdaje samog sebe. Zalutalost u vode manipulacije odvlači nas od dirigentstva. Harmonija mogućeg se više ni ne pominje. Što je tekst lošiji, to više krči epohu.

Zlo brine za svoje potomstvo.

Kult bezličnost je dar vremena bez identiteta. Ovaj naslov ne poseduje ni mrvicu ironije ili želje da politizujem novo stanje svesti, nego da civilizujemo nove mogućnosti. Sloboda izbora je najgora sloboda. Čim moraš da izabereš slobodu, već nisi slobodan. Ličnost se postaje kad živiš bez političkog uticaja. Slobodan si kad slobodu možeš da stvoriš.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari