Uvek je kultura bila uzvišeni ponos društva. U robovlasničkom društvu, u feudalizmu, u kapitalizmu, komunizmu… Danas smo svedoci strašne degradacije kulture. Ona postaje smog viđenog u kome se ništa ne vidi. Potrošačko društvo neće da je kupi, već samo da proda. No, još strašnija pojava za kulturu je pojava „nekulture u kulturi“. Unutar same kulture pojavilo se poniženje. Započeo je rat jednih protiv drugih na najbeskrupulozniji način. Uništi prvog do sebe da bi ti uspeo. Kultura sama izdaje kulturu. Kulturu treba odbraniti. Umetnici ne treba da se plaše stvaranja.
Često mislim: ako ekonomisti, bankari i političari moraju da lažu, zar i kulturni poslenici to moraju da rade? Zar se laži ne bi mogao dati individualni otpor i načiniti, barem, mali preporod. Kulturi je potrebna infuzija lične inicijative. Neuklopljivost u datu korupciju koju forsira društvo. Sa svih strana stižu nam poruke: Drugi ne sme da bude slobodan: Zgazi prvog ispred sebe jer je to cena uspešnosti. Banalno ili kulturno rečeno, politizovanje nasilja nad drugim. Hegel bi rekao – nemoć pobede.
Vlast i moć čine to da kultura bude u tuđim rukama.
Kultura ne treba da pobeđuje, nego da ne povređuje. Ona je, u svojoj suštini, podli napitak za političare i jednostavni melem za ljubitelje. U kulturi su plemenite klice izbavljenje iz kanibalizma i proždiranja autorstva i slobode. Potrebna nam je kooperativna milost, veli Kolakovski.
Plemenitost – to je stanje unutar čoveka. Kulturni čovek svako jutro pita: KO ĆE MI DANAS DOĆI U GOSTE?
Kultura ne treba na nikog da utiče, ona treba da je ispravna. Ona ne treba da menja svet, nego da mu pruži šansu za lepše i plemenitije predloge. Smrt brzo nastupa kad nema kulture. Naravno da nikakvo naređenje o ispravnom ponašanju ne bi ništa doprinelo uzvišenju kulture, ali bi lični čin i odluke mogli da doprinesu kvalitetnijem i korektnijem ponašanju unutar same kulture. Pojavile su se kulturne kaste. Jedni su iznad drugih i to na veoma brutalan način. Svaki čovek mogao bi lično da preoplemeni svoje ponašanje i da ne ponizi ili ne povredi drugog.
Kultura – to su oči društva!
Danas: Ili pripadaš ili propadaš. Nema nezavisnosti i zbog toga je ova slika sveta siromašna. Svi bi negde da pobegnu, ali ovo je naše jedino mesto. Civilizacija je postala čopor pobesnelih pasa. Negativni uspeh. Pratim jer ne znam budućnost. Samo đavoli znaju šta će se sutra desiti. To što ne razumim ovaj svet, osećam kao svoj najveći kvalitet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
