Što čovečanstvo više pije, sve je treznije. Ali nije i trezveno. Alkohol potvrđuje tezu da je težnja čoveka prema bogu neizmerna. Margaret Dira je govorila: pijem da bih dosegla boga. Nema mesta gde ne susrećem čovekovu nostalgiju za opijatima. Teško je prevesti reč sreća na druge jezike. Svako ima svoju lingvističku tragediju i zato sebično čuva znanja o sreći makar bila u najmanjim količinama.
Logika sve opravdava, ali sve i opovrgava. Jer sve što je tako logično najčešće kažnjava nas same. Muškarci piju jer ih žene ne razumevaju. Ne vole i psihički maltretiraju. Voleo bih da sa ženama muškarci otvore tabuizirane teme ženske agresije. Vrlo često vidim radnike koji već u jutarnjim satima drmaju votke i vinjake da bi mogli da izdrže toplote i vreline fabričkih hala. Aseksualnost je najuspešniji menadžment kafića i kafana. O političkoj aseksualnosti nisam naučio od Rajha, nego od stvarnosti. Najlakše je vladati masom kad je opijena. Nekad je u pitanju droga, nekad alkohol, a nekad novac ili diktator. Prisećam se ruske narodne poslovice koja veli – ako piješ pivo bez votke, bacaš novac niz vetar.
Žene su erotski superiornije, a muškarci seksualno. tu su, oboje na gubitku. Tek spajanje omogućava integrisanost koja rešava problem. Duša bez duha je gora, nego telo bez duše. Moj prijatelj Slavko Bogdanović je objavio knjigu „Politika tela“ još davno zastupajući konceptualne ideje močvare i radikalne avangarde, ali avaj… Nikome to ne treba jer se treba udubiti, a površina okeana nas još privlači da se utopimo, u sopstvenom nesnalaženju. Elfrida Jelinek, kaže – Može me spasiti samo moja lična nezaštićenost. Eto, zašto verujem egzistencijalistima i zašto bih voleo da im se ukaže bog, kako bi mogli da nastave svoju misiju prema ovoj egzistenciji, ali bez otimanja. Ljudi piju da bi se osećali vrednije i vedrije. Letnja toplota savetuje nas da se rashladimo hladnim pivom i žestokim pićima. Treba izdržati sunce koje prži mozak. Mislim da će, uskoro, naučnici krenuti i ka njemu. Želeće da ga savladaju i osvoje, iskoriste njegovu energiju, a zaboravljaju da onaj ko jede biljke, već jede i svetlost i da je to dovoljno. Stara kineska poslovica kaže da sunce sija i za bogate i siromašne. Ovo „crno sunce“ možda mogu omekšati muškarac i žena koji se zagrle. A dotle moraćemo da prihvatimo letnje napitke i sunce koje grize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
