Levorucija

Zato sam se obradovao pre neki dan kad sam na putu Beograd-Zrenjanin ugledao ogromni grafit od tridesetak metara: LEVORUCIJA! ispisan belim krečom, bez velikih dizajnerskih perfekcija. Belilo kreča bode oči. Veoma je primetan već sa pola kilometra. Znači, ima nade! Mladi, ipak, nisu zaboravili osnovu svoje mladosti. A to je da budu buntovni i da menjaju svet. Svet se možda ne može promeniti, ali ne treba odustajati. Možda će se uskoro izroditi „spiritualni levičari“, pojedinci koji neće ignorisati ni metafiziku ali ni egzistenciju.

Tamo gde su mama i tata uvek roditelji nema revolucije.

Revolucija je znak samostalnosti. Kada se mlad svet amnestira od roditeljskih oklopa, nastaje osveženje stvarnosti. Duh bi mi bio radostan kad bih video „revolucije jednako podeljenog novca“, „vrtne revolucije“, „revolucije zajedničkog ručka“, „plesne revolucije“, „inventivne revolucije“, zagrljajne, prijateljske i prisne, umetničke, seksualne…

Ne radujem se kad čujem – Industrijska revolucija. Ona se potvrdila, ali na svom vrhuncu i degradirala život i prirodu. Kada ne misliš na novac, imaš ga mnogo. Kada ga podeliš, on se umnožava. Revolucije bi mogle biti i plemenite. A možda je vreme da se pomire levica i desnica, ali ne na štetu siromašnih. Revolucije – u vreme nagomilanih bogatstava – ne bi trebalo da budu nasilne, već u pravcu odricanja suvišnog. Nije potrebno čak ni štedeti, samo ne uvećavati gojaznost. Pohlepu…

Ako nema promena, istorija postoje invalidna.

Merkantilizam je toliko zatrovao ljude da sada oni koji imaju ogromno kapitala ne žele samo da upravljaju radnicima, radnom snagom… već bi želeli da upravljaju i njihovim dušama. Mladost diže revolucije, revolucije čine da mladost duže traje. Emili Dikinson peva: „Industrija je zamenila ljubav“. Sada bi bilo lepo da ljubav nadiđe industriju.