Predviđajući sluh dat je psima, ali čoveku ne. Čovek ne zna da nanjuši prazninu u kojoj su najveća znanja. Obilje informacija ne može da nadoknadi nedostatke stvorene u logičnoj istoriji. Istorija čoveka je patologija.
Kompjuteri, ma koliko izgledali savršeno i blizu beskonačnosti, još ni za pedalj ne mogu da se približe intuiciji. Između snova i interneta ni časa se ne dvoumim: opredeljujem se za direktne telegrame sa kosmosom. Snovi su predlog za unutrašnje posmatranje. Onaj koji vidi iznutra vidi i ono što nadolazi. Zanima me samo ona misao koja brine o budućnosti. Čovečanstvu su potrebna spasonosna znanja iz budućnosti (vizije), a ne strah iz postojanja.
Uostalom, ja sam roditelj. Imam troje dece i četvoro unučadi i ne želim da radim na razgrađivanju sutrašnjeg dana. Naredne generacije zaslužile su da im predamo vreme i trajanje života. Zato sam siguran, bez proročke prepotencije, da dolazi doba razgovora, ali koje treba razlikovati od ovog brbljajućeg doba. Brblja nauka, brblja tehnologija, brblja i čovek… Dobar razgovor je kao čvrst zagrljaj muškarca i žene. Kad se muškarac i žena vole, patnja postaje inferiorna. A kad se patnja prevaziđe, dolazi nova patnja, tada se postaje moralan. Društvo neće prihvatiti moje moralne imperative, ali ja verujem da je dovoljno ako je jedan čovek moralan, kako bi se premostila epoha.
Dete je najprovokativniji izazov politizovanom čoveku.
Čoveku se, izgleda, najzad smučilo zlo. Dobro je počelo da izbija kao maslačak u pukotinama asfalta. Čovek je deo dobrote, ali i jedino biće na planeti koje može da čini zlo. Nije sve pomešano, nego je sve u košmaru, u svetu proterane čovečnosti. Ali dobrota se ne može zaustaviti, ona iracionalno izbija iz prevaziđenog kvantuma nečovečnosti. Možda će doba interesa i merkatilizma trajati još hiljadu godina, a onda će, ipak, doći do bojkota. Kad čovek to zna, onda ga naivnost (nevinog karaktera) već vodi ka razgrađivanju postojeće imperije. Zbog toga je dete najveći problem politici, fenomenu u kojem su se i muškarac i žena udružili protiv svojih najdražesnijih.
Samospoznaja ili samoubistvo!
Moralno doba proizvelo bi demokratiju novca, novac bi se demokratizovao i pripadao svima. Pravi intelektualci (disidenti) ni socijalizmu nisu zamerali ostvarenje jednakosti, već nepravednu raspodelu zajedničkog kolača. Najgora opasnost dolazi od toga kad u socijalizmu zavlada halapljivost kapitala i kad se u kapitalizmu licemerizuju socijalistički fenomeni. Ali ja ipak verujem da posle doba hladnih odnosa dolazi doba bliskosti. Tek smo u uvertiri otuđenosti, a već nam nije dobro. Strašno je doba u kojem je mašina religioznija od čoveka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
