Nostalgija

 Nažalost, sve više mladi nagonski ispoljavaju nostalgiju. To nije znak da su mladi postali starci, već da se izopačilo primećivanje. Savremeno rečeno: Percepcija – zahvaljujući virtuelnoj realnosti – propada u ponor vapeći za proteklim vremenima. Ekran je počeo da usisava ličnost kao Crna rupa svu materiju. Istorijski trenutak brisanja uma dovodi čoveka do inferiornosti. Šta mladom čoveku danas znači Buda, Lao Ce, Muhamed, Zaratustra, Sokrat, Hristos… Ništa! Kad začas mogu da uskoče u ekran i citiraju njihove misli, ali ih zaborave kao što su i uskočili. Nestaje čovečnost…

Vodio sam studente Likovne akademije kod poznatog avangardiste koji im je govorio o prodornosti u estetici. Kada smo izašli, u glas su mi rekli – Ovo nikad nismo čuli na fakultetu. Pa, naravno, kad su i univerziteti postali deo slobodne rasprodaje. Kupuju se restlovi, a nije važno znanje niti obrazovanje. Sva znanja sada se slivaju samo u jednu tačku: Korist! Iscediti isceđenu drenovinu. Iskoristiti drugog. Civilizacija koja sve više napreduje udaljava se od bližnjeg, prirode, kulture i boga. Obrazovanje tržišnog nameta uništava svet. Pa šta, kao da kaže savremeni čovek, zar da ne napustim emocije radi tehnološkog napretka psihe.

Planeta je naš dom nad domom. Mi smo uništili poverenje prema njoj, a ona je izgubila osećaj za čoveka. Emotivna emocionalnost! Čovek sada mora sebe da prevari da je svet bolji nego što jeste da bi mogao da izdrži. Raste đubrište i zagađenost, ali to ne treba sagledavati.

Da li će potpuno nestati znanja iz vatre, a zavladati iz hladnih medija. Od vatre, preko Gutenberga, do virtuelne stvarnosti možda samo doživljavamo rođenje, život, smrt. Dimitrije Mitrinović je opažao da vremena u kojima vlada neodređenost predstavljaju kraj. A, možda, i novi početak…

Čovek pluta između ponuđenih prekomernosti. Zbunjen, sam sebe jebe. Sloboda izbora više ništa ne može da odluči. Nostalgija je samo reč. Ona nije ni sezanovska žudnja, niti helderlinovska čežnja, nego potraga sa samim sobom. Nestaje lagano, veli Tiho Brahe, epoha slave, novca i moći… a sledi doba umetnosti i otkrića. Nostalgija je inspirativno sećanje na život. Apstraktnost ilustruje stvarnost. Nostalgija je želja da žive i naša deca, u njoj je sazdan diktat o sutrašnjem danu. Smisao prošlosti je u budućnosti, beleži Spengler.

Treba raskinuti sa slobodnim tržištem korupcije. Bolje da smo nostalgični nego alergični. Ko govori da je nekad bilo bolje, misli da i u budućnosti treba da bude bolje.