Ima li šta lepše od ukočenog pogleda srne u šumi. Nadomak je mog doma. Desetak minuta se ne mrda. Telo joj je graciozno, a iskrivljeni vrat govori kako se trpi egzistencija. I kad je hladno. Pohodila je moje imanje koje pripada svima. Komuna. Osećaj za deljenje ne napušta me ni u završnim taktovima četvrte decenije. Lepota, zaista, mora spasiti svet! Tehnolozi nas opovrgavaju – šta će nam lepota, kad mašine sve bolje rade od nas – u spisku predloga za budućnost nema čoveka.

Gde su ona lepa vremena kad su prijateljstva visila u vazduhu. Srna još stoji, i ja stojim i gledam je. Koja bi nauka mogla da stvori ovakvu lepotu koja ne potrebuje sumnju. Jovan Ćirilov me je prekorevao: zašto ne znaš da sumnjaš. Govorio je: pogledaj samo sebe i sve će ti biti jasno. U čoveku opada vera, a sumnja sve više ima opravdanja. Još sam, eto, u šumi. Ovo je moj azil, šuma je nova internacionala.

U njoj se poredak ne stvara nacionalnim osobinama, već željom da život nastavi da teče. Čovek grubo spletkari o prirodi, ali ona uprkos svemu opstojava. Retko se ko sad nije predao globalitarizmu, nagonu za trošnjom i zadovoljstvom (trenutačnim) kupovine. Muka nad mukama. Čovekovo obesmišljavanje svega postojećeg okovalo je Raj čeličnim nogama.

Srna nema pravo da prezentuje lepotu.

Ne pomera se jer ne zna ko sam. A, opet, možda zna da sam pesnik i da mi je veoma važno da verujem u promenljivost sveta nabolje. Civilizaciju mogu zaustaviti samo oni koji ne znaju u kom pravcu se civilizacija kreće.

Kao pesnik želim da nikog ne povredim i da, ipak i opet, budem slobodan. Pesnici uvek krče epohu. Razgovaram sa Igorom Štiksom. On konstatuje da je kapitalizam depolitizovao čoveka. I to je istinita prevara. Sa jedne strane kao sve je politika (pa i mi!), sa druge, istinske strane ne možeš ništa. Zoon politikon je izmanipulisan. Politika mu je podmetnuta u vidu satisfakcije nemoći. Razgovori sa Štiksom me podsećaju na detinjstvo dok je još bilo osećaja za revoluciju i promenu.

Nepravda nije spora.

Zahvaljujem se nebu što ništa nisam naučio od ovog života. Indijanci vele ne treba ti znanje iz ovog života već znanje kako da živiš. A tu sigurno spada i negovanje lepote prirodnih svetova. Iz takvog osećanja rađa se novo društveno osećanje ne deliti svet na levicu i desnicu, nego na agresiju i neagresiju, na one koji se nasilja klone i na one koji u nasilju vide zalog uspeha. Sada je pristigla i agresija edukacije. Hamvaš kaže da je ona najveća korupcija. I to se ostvaruje. Gde god se zateknem, svi me samo nešto uče iz priručnika, a zatim preuzimaju vladavinu besprekornih znanja kojih se sami ne pridržavaju. Stojeći, srna čini da ublaži ljudsku tragediju tehnološkog napretka. Srna još stoji, prošlo je desetak minuta. Uzimam loptu koju su sinoć ostavila deca u dvorištu i udaram o zemlju, čuje se: Tup! Srna lagano okreće telo ka šumi s lakoćom i lagano odskakuta ka šumi. Uplašila se muzike koju je stvorio čovek. Bolje bi bilo, siguran sam, da je muzika stvorila čoveka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari