Već davno sam želeo da napišem tekst o novoj ženskoj modi brijanja polnih organa. Taj tekst trebalo je da naslovim „Obrijane žene“, naravno, sa pomalo šaljivom i ironičnom asocijacijom. U svakom slučaju, kritika žene koje kroz glagol „brijati“ nastavljaju identifikaciju sa muškim svetom, podleže preispitivanju savremenog sveta i čoveka.
Umesto da tragaju za sopstvenim polom – emancipovanom misijom ženskog orgazma – one podsvesno u sebi razvijaju patrijarhat. U poslednje vreme prisustvovao sam, kao konzument, na nekoliko hepeninga. Mlade, lepe devojka su se skidale nage, ali svaka je bila obrijana u međunožju. Nestali su čarobni trouglovi ispod donjeg stomaka. Stidne dlake, koje su nekad uzbuđivale muški svet, otišle su u arhivsku građu. Mediji su pokrenuli pomodarstvo i industrijsku sugestiju da žene liče jedna na drugu. To je postala indoktrinacija. Totalitarizam tela pretočen u ekonomski i politički totalitarizam.
Kada bi se sada iz groba digao Gebels, verovatno bi se postideo svog propagandnog amaterizma. Vođenje mase postalo je lakše od bilo čega. Obrijane vagine su političko pitanje. Pornografska ponuda imitiranja, beg od autentičnog postojanja. Gde god zateknem mladu devojku, zateknem i obezličeni polni organ. Moj mladi prijatelj od trideset godina, veli mi – Ja i ne znam da žene imaju crni trougao među nogama, nikada još to nisam video.
Vagine su postale poražena estetika rasečenog tkiva. Nestala je seksualnost i intima. Mediji su učinili da nema uzbuđenja, nego ponavljanja – i to mehanički – pokreta sa filmova. One deluju kao voštane figure u izlozima, muškarci su razočarani a one bezdoživljajne. Vagina je postala predmet.
Još je strašnije što su mnogi muškarci postali nalogodavci i potraživači na slobodnom seksualnom tržištu obrijanih delova ženskog tela koji su doskoro bili svetinja erosa. Nastala je „politika tela“, rekao bi Slavko Bogdanović, novosadski konceptualista. Telesni organi postali su predložak za manipulativne opservacije. Jer ako sve žene budu brijale vagine, neće ni primetiti da su svi artikli u marketima isti.
Kad gledam stare, crno-bele filmove, gde žene još nose ponos rajske datosti, Evinu suštinu maljevičevog trougla, osećam uzbuđenje. Žene su bile dragovoljnije, veselije, seksepilnije. Sada su tužne… Ne razlučuju levicu od desnice (politički, niti civilizacijski), jedan model zavladao je našom slobodom. Vagine su postale organi viših nameta. Moramo da vidimo svet kakav jeste, ali ne moramo da gradimo svest koju nam on nameće. Već si podigao revoluciju, danas, ako umeš da razlikuješ depresiju od radosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
