Pomadnost

Kada žena prekrije svoje lice debelim naslagama pudera i kreme, to više nije ta ista osoba. Ona, takva, traži da onaj koji je gleda zaluta u nju. Kasnije – ništa lakše od toga, kad se pomade otope – ubediti tog istog da je pogrešno video. Kreme napreduju zahvaljujući prevarama. Slatko je vladati drugim, makar nakratko!

Pomadnost bojkotuje prirodno lice. Iz toga se rađa licemerje. Lice koje ne teži sopstvu, nego merenju tuđih reakcija. Danas je moda: ne biti svoj! Živeti u tuđini zadovoljstvo je samozavaravanja. Znam da je taj dan dalek, ali čeznem za vremenom koje će doći i doneti sa sobom ono što smo sami po sebi i kao takvi lepi. Liv Ulman ima preko sedamdeset godina i prelepa je bez šminke dok govori u dokumentarnom filmu o Bergmanu.

Nekad smo govorili „ovaj je namazan svim farbama“, sada „ovaj je premazan svim kremama“. Kremaštvo napreduje. Moja bivša prijateljica mi kaže – Kad se jednom naučiš na ukus veštačkih kremova, više ne možeš da jedeš pekmez. Slično je i sa facama. Jednom premazano lice gubi izvorni osećaj za iskrenošću. Kad mladi naviknu na onanisanje, više ne mogu da se vrate na koitus. Sve se izopačilo, a traje.

Ko je tu na gubitku? Da li više gubi čovek koji zna da je na gubitku ili onaj koji ne zna da je na gubitku? Zbog toga najlakše je biti „pomadan“. Nisi ni tamo ni ovamo. Mrtva materija živi umesto tebe, ona te predstavlja i ubeđuje da si živ. Zbog toga mi jedna prijateljica kaže – kad god vidiš da sam lepo doterala lice, znaj… loše mi je.

Ponekad pomislim da su debeli premazi krema u stvari nostalgija za primitivnim načinom života, da su to recidivi totemskog značenja u kojima kolorit znači biti veseo. Ali, u evropskoj civilizaciji što se žene više mažu, više su tužne. U žargonu reći za nekog da strašno maže, želi se reći da strašno laže.

Ponekad bi pomislio da intenzivno ulepšavanje lica pripada religijskom činu. Kao da žena mažući svoj ten dožive jednu vrstu (naravno podsvesno) pomazanja. Želja da budu svetice. Ali, baš zahvaljujući kremama žene postaju multiplikati. Sve face sve više liče jedna na drugu. Umnožavaju se, pa žene sve više sliče lutkama. Nestaje lepota različitog jer ženama je sada, na svim meridijanima sveta, dostupna kozmetička ponuda. Imitira se model estradnih zvezda, koje stvarno pod reflektorima i iz daljine izgledaju privlačno.

Slično se privlači sličnim. Možda je u pitanju samo novi nagonski internacionalizam skriven u lepoti žena. Žene vode sada sve. Eto, i u ovom resoru, na neki način, podstiču svetsku zajednicu ka internacionalnoj istovetnosti. Pomadisti svih zemalja, ujedinite se! Kad žena preko lepote postane svetica, ona tada postaje objekt za tajanstveno tumačenje.