Retko ćete danas sresti čoveka a da se ne žali na premorenost. Rečeno je – ništa suvišno – u starim grčkim mudrostima, ali čovek ne sluša glasove iz starine. Naprotiv, on želi sve da pokupi za sebe ne računajući da će to „sve“ biti i u vidu teških posledica.
Da neće moći da se snađe od lične pohlepe koja mu nikad neće okrenuti leđa, a bolje bi bilo da ih okrene. Teorije zavera protiv imperije možda nisu tačne, ali protiv čoveka, svakako, jesu. Čovek je zarotiran oko sopstvene ose da ne bi sagledao samog sebe nego da služi onima koji su ga ubacili u centrifugalnu mašinu bezizlaza. Ti koji su dali naredbe za čovekovu dekoncentraciju, ujedno, tvrde da čovek poseduje beskonačno izdržljive osobine i da će on sve sigurno izdržati, ako ne – barem će se adaptirati na njih. Izgleda da je to, barem za sada, dosta tačno. Ono što čovek može da izdrži ne može niko. Zbog toga to postaje i njegov kvalitet i njegova mana. Nažalost, korporacije plemenitih ustrojstava sa dejstvom velikih manipulacija iskoristile su manu. Obmanu – kao epitet novog, za čoveka izgubljenog vremena.
Ali ne umara čoveka samo činjenica što danas mora da radi po četrnaest sati dnevno da bi minimalno ostao u svetu koji tvrdi da napreduje i da je bogat, već poniženost. Razbijanje dostojanstva i prave mere da život proživimo kao ljudi. Eto, to je ta zavrzlama iz koje ćemo se teško izvući jer su u savremenoj istoriji dve tačke koje nas čine usmerenim. Hirošima i Černobil! Potencijali iscrpljivosti kroz ratnički uskličnik (prvi primer) i ista opasnost kroz mirovnjački (drugi primer). Čovek danas dok gleda svet, umori se…
Znači, ljudi su iscrpljeni od slike sveta koju žive. Oni u njoj baš i ne postoje, ali obitavanje kao figure koje neko drugi pokreće. Šta je danas čovek nego mali šrafčić u velikoj mašineriji pristojno „uspešnog sveta“. On se umara od hrane, od vazduha, buke, sitnih detalja, od toplote, ekonomskih bolova, od nepravde i nemoći da svet ispravi… Doduše, auto-putevi su sve raniji, asfaltniji, ali u sebi nose poruku tajne i skrivene tendencije da čovek bude nesnađeno biće u zadovoljstvu koje mu drugi servira. To je visoki napon prevare! Čovečanstvo jedino napreduje u tome što čovek iskorišćava čoveka. Sva vremena posedovala su samo jedan znak društvenih odnosa. Gazde i korisni idioti!
I kako čoveka ubeđuje da napreduje, kako rastu sile moći i uništenja, čovekovo biće se buni kroz umor. Vrsta iscrpljenosti opominje da i čovek ima prava na pobunu protiv ovakvog sveta i pobudu za neki bolji…
Premor identiteta dešava se u sveopštoj zagađenosti okoline i ljudi koji nas okružuju. Laž cveta u neviđenim razmerama, a duša se ne snalazi u svemu tome. Novac je lažan, a rob istinit – to deluje bolno i bolesno. Uvrežilo se mišljenje da sloboda služi samo zbog toga da bismo je obesili, a da nam prijatelji nisu potrebni. Ova epoha nije za osetljive, ali epoha time ne treba da bude ponosna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
