Računi

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

One će, svojim rastom, toliko ošamutiti čoveka da neće znati ni šta pije niti šta plaća. I kako brojke budu rasle običan čovek će se osećati sve prisutnijim. Odštampani računi u kasetama za poštu preobražavaće se u odštampani novac onesposobljavajući čoveka da misli i prosuđuje.

Računi su postali porodični akcidenti. Stižu brže od vremena. Oko njih nastaju svađe i množi se nezadovoljstvo. Kao da smo postali zarobljenici razmišljanja o prohujalih trideset dana. Iz meseca u mesec novac sve upornije beži od nas. Izračunato je tačno koliko zarađujemo i koliko moramo da damo za račune. Najčešće malo ostaje za život, pa se zato zadužujemo unapred trošeći sebe. Budućnost zbog toga i postaje neizvesna jer trošimo naredno vreme unapred. Zarade su male, računi veliki. Ali – danas – biti i poluživ velika je dragocenost.

LJudi dobijaju stresove koliko brzo vreme prolazi kad plaćamo i koliko sporo kad nas plaćaju. To je moto savremene, nepravedne ekonomije. Dogod je pravde mnogi će stradati. Za tren protekne voda u cevima stanova, struja, stanarina… računi za internet, kablovsku, krediti, sve nas tera da trčimo za nedostižnim. Ali, možda je najgori račun to što živimo u pogubnom vremenu računara. Što život ne vredi ništa, a čoveka spremaju da bace na đubrište. Naša šansa u epohi bez nade je da sami sebe prevarimo i one koji misle da još dugo trebamo da izdržimo. Spas je biti nezavisan u odnosu na ono na šta si pristao.

Ako profit nema alternativu, onda alternativa negira snagu profita. Ovde u šumi računi su svedeni na minimum. Ponekad po nedelju dana ne uzmem novac u ruke. Oko mene je bogatstvo prirode, besplatni su šumska i poljska hrana, vetar, pogled u prazninu, opale grane, ogrev, višak vremena… Zbog toga se rađaju mladi povratnici istini. Izvoru koji ne bi trebalo, čak ni sada, da presahnu. Stvara se obnovljena psihologija zajedništva da se u malenim komunama proživi entitetno i smisaono. Zastrašujuće su najave zatrpanosti, usamljenosti i pretvaranja čoveka u samojeda i proždrljivaca. Kada je tuga u takvom intenzitetu, stvarnost treba crpeti iz vizija. Beg od „imati sve, propadaš brzo“ odvlači nas od potpunog uništenja. A, opet, da bi znao da si u korumpiranom svetu, moraš živeti s njim.

Zen priča veli da ako nigde ne ideš, svaki put ti je ispravan. Ako se odupremo idenju ka računima i oni će se smanjiti. Ne treba bežati od plaćanja računa, već promeniti svoj ugao posmatranja sopstvene egzistencije, tako da ti oni ne diktiraju ponašanje psihe i života. Razmišljajući samo od prvog do prvog, od računa do računa istroši se duh u nama. Nema dotoka ako se ne posvetimo onome što je iznad funkcionalnog, komfora i vulgarnog pragmatizma. Jer, računi vrlo brzo mogu od nas načiniti da budemo ne-u-računljivi.