Pitam se kako naučnici još nisu otkrili ko je do te mere zagadio čoveka da on sve više liči na zgusnutu, prljavu magmu. Kada bi ikonopisci želeli da ga naslikaju, čovekov oreol ne bi bio svetao, već taman. Zato je jedno veliko pitanje koliko još u čoveku ima zagađenja jer ono enormno raste. Kapitalno raste uništavanje nevinih pejzaža i detinjstva sveta.
Pitanje je, da li naučnici treba još više da pronalaze projekte koji zagađuju ili treba da otkriju fenomen današnjeg vremena u kojem jedni drugima ne možemo da prepoznamo lice od mrkih čestica. Možda naučnici to ni ne primećuju jer zadubljeni u svoja otkrića ni ne vide postojanje čoveka ili nekog njegovog važnog prisustva. Čovek će, izgleda, biti suvišnost budućnosti.
Možda naučnici radeći na tome da zagade čoveka misle da im se i naučnoistraživački radovi sve više vrednuju. I da su dometi nesagledivi. Zbog toga bi nova naučna grana mogla da se zove – SMOGOLOGIJA! Koja će u što većoj meri i dometu pronaći puteve novog i još većeg zagađenja.
Što više zagađujemo, to više činimo da svet napreduje. U magli, vojska najslađe pobeđuje. Treba proučavati stepen zagađenosti kao što istorija proučava dokumenta o događajima. Mada, možda, već je sada istorija pod velikim znakom pitanja. Možda će naredno vreme pripasti mašinama, ili će se čovek pretvoriti u nju. Zbog toga treba forsirati antropologiju jer su moguće poslednji znaci čovekovog viđenja ovde. Uskoro sledi metamorfoza iz čoveka u mašinu. Buduća istorija sigurno će morati doneti dekret o novom zagađenju vazduha, hrane, zemlje, jezika, misli… jer će to biti izazovi narednih intenziteta.
Danas kad čovek razmišlja, drugi strada.
Misao se pretvorila u rat protiv drugog. Tehnologija je postala vođa bez očiju. Ona, niti vidi čoveka niti bilo šta zna o njemu. I time, slepilom, gura čoveka ka smrknuću. DŽabe je Tesla izmislio svetlo, kad je u čoveku sve veći mrak. Jedino je pitanje da li se smog direktno uliva u čovečiju dušu ili iz nje ističe.
Nastalo je sveto trojstvo profanosti: Pohlepa, Egocentrizam, Nagomilanost! Ako danas želimo da govorimo o Bogu, samo treba da izvrnemo ljudske osobine. Tako ćemo najtačnije objasniti poreklo moralnih normi i svete zapise koje čovek izdaje. A onda, s lakoćom, zagađuje.
Ono što sigurno znam, ako nauka i prihvati ovu granu za razvitak i zagađitak čovečanstva, ja je neću odobriti. Neću biti sretan ako ona bude prihvaćena i priznata. Jer ništa lakše nego proizvoditi nečistost u svetu koji je podložan za to.
Ali, ova premisa o novoj naučnoj grani ne bi smela da se, čak i ako bude pozitivna, orijentiše samo ka okolini, nego i unutar ljudske psihologije. Zagađeni čovek ni ne primećuje zagađenost. Smog postaje deo njegove svakidašnjice. Lepota i nevinost – zaista – moraju spasiti svet, a zagađenost ga samo može uništiti ili produžiti njegovu agoniju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
