Šumes – 12

Sada, kada je ŠUMES ZAVRŠEN, mogu da kažem da je bilo bolje nego prethodne godine. Ogroman broj mladih – oko sto šezdeset, iz Evrope i sa naših prostora – iskazao je istinsku želju za povezivanjem sa prirodom, dušom i umetnošću. Potraga za novumom je večna. Svet zasnovan na novcu i institucijama lagano iščezava. Potrebna su nova jutra i nove zore koje – kako je u pismu rekao Boris Kovač – pomeraju stvarnost. Ivana Inđin je pročitala pismo našeg kompozitora iz Bukovca koji nam je dao podršku. Posle otvaranja festivala sledila je žurka u rokenrol tempu. Mladi nisu stajali sve do dva sata ujutru.

Jutro smo započeli doručkom, osamdeset ih je u krugu dvorišta. Zdele na travi, sir, hleb, margarin i paradiz. Program smo započeli razgovorom o „Revoluciji radosti“. Zatim sledi fragment iz „Prilagođavanje anđela“ Stevana Pešića, koju snažno na livadi izvodi Ljubivoje Tadić. Čita i pesme Srboljuba Mitića. Pravimo likovne omaže Lazaru Stojanoviću i Dragomiru Zupancu. Stavljamo ih u okvirene oblice od bagremovine, slično ramu velikih slikarskih dostignuća. Moja trupa igra predstavu „Ponovo“. Uroš, Dragana, Nina i ja skačemo između rožgi za sušenje sena, spuštamo jabuke niz brdo, uz stalne pokrete divljaka. Sledi predstava „Smirivanje strasti – treći deo“ Ace Konstantinovića. Duhovito i smešno, komedija koja neprestano izaziva smeh. Boža Plazinić i Slobodanka Marjanović prave izložbu „Tragovi“ i „Pohvala ruci“. Sledi predstava mog unuka Tea i mene pod nazivom „Nebesko stopalo“. On je sam nazvao tako ovu predstavu, igra pomno, sa pravim avangardnim senzibilitetom. Liči na Jošidu Oidu, malen… Posebno mu prija, mada ima svega pet godina, aplauz. Popodne nas raduje susret, pesnički i prozni, sa Ljubivojem Ršumovićem. Ršum nam čita priče iz svoje poslednje knjige „Vidovite priče“, koju je ilustrovao Dušan Petričić. Ručak je skroman, ali dovoljan, ima klope za sve kad se sve ono što se ima deli: hleb, sir, paradajz, margarin, pirinač, sočivo, cicvara… Jedemo na travi. Počinje pljusak, a Sonja Kalajić svira na violini, kastanjetama i testari. Tara Čanković pravi izložbu „Danmale“ i uokviruje jedno drvo raznobojnim cvetovima. Pljusak staje, a u cik mraka uveseljavaju nas cirkusanti iz Berlina. Njih dvanaest putuju biciklima za Indiju pa su svratili, vrti se vatra, klovnovi nas zasmejavaju, devojke glume, pevaju i sviraju.

Sutradan, nedelja, dolazi nam Minja Bogavac sa predstavom „Muškarčine“. Prva celovečernja predstava u toku prepodneva od osamdeset minuta. Mladi glumci trči u dvorištu i izigravaju mačomene. Ivana Inđin sa jednom glumicom pravi predstavu o nesretnoj, ženskoj, slobodi. Gledamo film Laze Stojanovića „Teodora“, kameru je držao Rastko Popov, a ja pisao tekst. ŠUMES je završen. Javljaju nam se ljudi, bilo im je lepo i prijatno, a Ljubivoje Tadić šalje poruku – davno nisam video toliko dobrih ljudi na jednom mestu.