ŠUMES – 16

Znači, protekli vikend. Ne napuštajući entuzijazam uspeli smo da okupimo desetak učesnika programa i prizovemo stotinak mladih da sa nama provedu tri dana nade i optimizma, pomalo uz podsećanje da je ovako bilo šezdesetih, deceniji koja je još nudila čovečanstvu plemenitost i nova uočavanja. Mladi, ma koliko bili usisani u novi sistem elektronske zavisnosti i virtuelne mlake političnosti, ipak žele da učestvuju u eksperimentu i riziku. ovogodišnja tema ŠUMES-a bila je „iskrena umetnost. Želeli smo naspram jednog superiorno zagrađenog sveta da damo otpor i stvorimo vrstu prijatne revolucije. Bojkot! Suprotstaviti se najezdi šljašteće nametljivosti preko medija i manipulacije koja, sve izrazitije, oblikuje javno mnjenje. A, zar nije Sokrat rekao – Mladi bežite od javnog mnjenja. Zar nije u osnovi svakog umetnika i intelektualca da subverzivno stvara svoju estetiku i filozofiju, barem sve dok svet bude ovakav.

Odavde do umetnosti.

Umetnost je još uvek odgovornost autorske predatosti. Delo koje nije razdvojeno od neba i umetnika. Pored predstava imali smo i tri razgovora na temu „izopačenost sveta“. Nela Antonović, koja je uz Ivanu Inđuin i otvorila festival, rekla je da je ovo vreme kada treba činiti „minimalističke aktivizme“, Sanja je pridodavala važnost „solidarnosti“ jer bez nje avangardne predstave neće moći opstati. Ivana Inđin, sada već rediteljka iz Holandije, je blago insistirala na begu od fragmentacije i povratku celini. Gordan Brkić je harmonizovao mogućnosti tehnologije sa invencijom. Vladeta Kolarević je uneo predloge o rehabilitaciji čovekove izvornosti, još moguće. Čovek je mogućnost. Vlada Velimirović, zen-monah iz Koreje, je ukazao na to da religija neće spasiti svet i ispričao anegdotu o Majki Terezi. Kad su je pitali kako se obraća Bogu, ona je rekla – ja samo slušam. A šta vam Bog kaže – sledio je nastavak pitanja. I on samo sluša – rekla je nobelovka za mir.

I ovoga puta predstave su igrane na livadi, u dvorištu, ispod šumskih grana. Izvesno je da narasta jedno novo teatarsko pismo zvano „sloboda“. Od svega je moguće napraviti pozorišnu predstavu, potrebno je samo hrabrosti. MIMART je odigrao „Vanvremensku priču“, Edina Miške „Deetiketiranje“ (po nagom telu zalepila je nalepnice uviđaja drugih drugih o svom karakteru, a onda ih odlepljivala do nevine nagosti), Tinejdž grupa je izvela dve predstave „Vatra“ i „Omaž samom sebi“, a HLEBArt „Planinama“… Zanimljivu predstavu „Spremte se, spremte se“ sačinili su Arion Aslani i Mirela Andrić, a „Porodica bistrih potoka“, takođe, dve predstave „Čovek i korito“ i „Mi u kojoj su učestvovali Slavko Matić, Dejan Racić, Katarina Jovanović, Nina Vasić i Dragana Jovanović. Grupa „Klaudije i Orge“ izveli su buto ples „Žena“. Uz pozorišne izvedbe održana su i četiri poetska trenutka Petra Miloradovića, Gorice Grlice, Slaviše Dimitrijevića i Vladete Kolarevića…

Festival je završila grupa Zbogom Brus Li sa pesmom „Nikad nemoj plakati zbog ljubavi, to je samo izgubljena noć, nikad nemoj plakati zbog ljubavi, jer već brzo novi ŠUMES će doći!“