Tablet

 Guta sve što mu stigne pod šake, samo da ne mora da bude odgovorno biće. Prisećam se mladog Amerikanca koji me je, mada je jurio ka Durmitoru, primio u svoj auto. Bežao je od američke imperije gde se svaki dan guta na tone pilula. Nosio je sa sobom vigvam, bio je sa novom devojkom iz Beograda i bio pun ushićenja da živi sa planinom, potocima, stablima… U tom trenutku javio mu se brat iz Amerike. Sav je bio u šoku zbog brata, stalno je ponavljao – slušao sam preko spikerfona, eto neke koristi od tehnologije – brate, kako misliš da izdržiš bez tableta. Kad se razgovor završio, Džon mi je ispričao da ujutru prvo pije pilule za buđenje, zatim za rad, preko dana za varenje, a uveče da zaspi… Bože… bože… Nastavio je, onaj ko živi blizu mirisa trava, taj lako napušta hemijske kvadratiće lepo dizajnerski osmišljene.

Sad sam i ja saznao da postoji „tablet“, ali koji nije apotekarski proizvod, nego novi model telefona, fotoaparata… jedna vrsta brata blizanca. Znači, on ne liči na čoveka, ali čovek je sa njim postao nerazdvojan. On je ravan kao staklo. Zaboravlja se da je Majakovski pevao. „Umetnost nije ravna površina, već uznemireno more“. Tako i ovaj tanki sendvič samo iritira ljudske taktilne nedostatke. Videćete – tvrdim – kad ljudi počnu da se miluju nestaće snaga ovisnosti o fetišu (tehnosu), razviće se ponovo potreba za bićem, za koegzistencijom, spajanjem… Tableti su protiv udubljenja, oni su ispraznost i površina nepoštovanja čoveka sa svojstvima. Na brzinu dobiješ sve, naravno instant, ali ih na brzinu i izgubiš. Veća šteta od koristi. Imaš samo zato da bi se kurčio, ali ne i da bi kurac upotrebljavao. Na tabletu možeš sve da saznaš za jedan sekund, ali ne možeš da saznaš ništa o sebi. Ne možeš da saznaš ništa o dobroti, pogotovo ne o pamćenju dobrog čoveka. O ljubavi i da ne govorimo. A možda će ljubav nestati jer samo otežava čoveku život. Ljubav je napor, bez ljubavi živi se lepo i lako. Ne daješ emocije, ne trošiš ih, ali i nemaš ih. Imaš tablet – najnoviju devojku ili momka – konzervativno rečeno. U stvari on ti je partner u dubokoj starosti otuđenja i tužno prihvatljive usamljenosti. Ali, zar nisu važnije milijarde informacija nadohvat ruke nego da možeš sa nekim da saosećaš. Šta će ti to!

Cilj nove tehnologije je zavisnost kao i od medicinskih pilula. A ja se ponekad šalim: Šuplji i propali čovek će uskoro svoje kućne biblioteke osećati kao apoteku. Uzimaće knjige i lečiti napuštenu (i zapuštenu) dušu. Pravi medikamenti su u spoznaji dubine duše samog čoveka i dostignuća metafizičkih bliskosti. Nova diskrecija upravo se odvija sada. U kafićima sede muškarac i žena, jedno naspram drugog za stolom, drže ispred sebe tablete i komuniciraju preko ekrana. Ne podižu glavu jer su sigurni da je preko puta neko ko je ove aparate i izmislio, iz sopstvene ispraznosti i besmisla.