Tiraž

One zadobijaju degradaciju i opterećenje visoke prodaje. Tiraži postaju najzagađeniji aspekt autorskog pada. Napisano delo počelo je da se vrednuje jedino po tome koliko je zaradilo para. Što veći broj štancovane napisanosti, to veća uspešnost knjige i pisca. Zašto tome nije lako odoleti, još nisam otkrio. Zaboravlja se da je Beket do Nobela objavljivao u malim tiražima i da ga to nije učinilo inferiornim. Nije hteo da odustane od posvećenog teksta jer je jezikom otkrivao zlo u čoveku. Nedoumice i znake postojanja. Zbog toga su, kaže Marlo, pisci tužni ljudi.

Prodati ili se predati – izazov je sad!

Ne želim da se sprdam, ali naspram mnogo lista o prodavanosti knjiga, ja sam osnovao svoju ličnu: veliki tiraž u jednom primerku. Još pre tridesetak godina napravio sam nekoliko knjiga samo u jednom primerku. To su knjiga od kamena i od drveta. Nemam kompleks što za te knjige malo ko zna, ne uznemirava me što nisu zaradile milione dolara… već mi je drago da su žive i da se odupru industrijskoj književnosti.

Od literarne množine je teško pobeći. Knjiga je podlegla psihologiji čoveka koji kupuje. Možda tekstovi ove vrste i nisu toliko loši, ali su bez uzbuđenja. Zbog toga više od isticanja broja prodatih knjiga volim tiraž poklonjenih knjiga od autora. Koliko je pisac poklonio svojih knjiga, bez sujete da je od njih mogao zaraditi hrpu novca. Za jedno delo nije važno da ima visok tiraž, nego koliko je u njega uloženo personalne autentičnosti.

Ne čitati dobre knjige znači praviti sebi deponije. Čitati nametnutu literaturu sadašnjih gledišta znači omamiti se serijskom psihom. Kopi-pejst kultura se toliko raširila da od njene diktature ni „oni već obrađeni“ ne odustaju. A u nju prelaze i oni do juče odani samosvojnoj i samovoljnoj umetnosti. Predaja – Prodaja! Još ne mogu da poverujem da umnoženost može dostići verodostojno. Umor od istine ne treba da znači da se predamo laži. Lažima u kojima pre svega sami sebe obmanjujemo. Izazov je: opredeliti se za kapiranje ili kopiranje?

Tiraž ne mora biti merilo negativne literature, ali ne sme da bude ni prioritet. Ipak, dobro je da postoje pisci koji pamte da je nekad lepota tragala za mogućnostima.