Šta osećajan čovek da radi u dvadeset prvom veku. Nalazimo se na vetrometini gde jedni tvrde da je uvek bilo ovako, a drugi da je ovo najgore doba. Nadam se da ne spadam u konzervativce, ali čini mi se da mi je ovo drugo stanovište mnogo bliže.
Dobro, možda je uvek bilo ovako, ali ono što je sigurno – ono što je uvek bilo ovako, dobilo je na intenzitetu. Zbog takvog stanja čovek mora da ojača sopstveno strpljenje, a možda bi ponekad mogao i da da otpor stanju koje zatiče. Ono što se odmah može videti je narastanje agresije. U svim odnosima raste težnja za povredom drugog. Štaviše to postaje model uspeha i ponašanja. Zadati udarac drugom saživljava se kao potvrda narastanja sopstvene pozicije. Možda bi, ipak, tolerantni ljudi trebalo da iskeze zube i pokažu da primljeni udarac nije dobra mera.
Društvo koje insistira na toleranciji najčešće se podrazumeva.
Ponekad kada se lomim između sile i trpljenja rešenje pronalazim u nežnosti. Škotski psihoterapeut Sordi veli da treba da ukinemo tabu na nežnost. Kada bi se to desilo i žene bi danas bile femininije, osećajnije, a ne bi mi pokazivale srednji prst samo zato što „stopiram“ kraj puta. Nežnost bi mogla da bude naša politička odluka. Misliti u tom pravcu obeleženi je put ka humanijem svetu. Čovečnost još nije stranputica. Lepo je susresti ljude koji ne odustaju od dobrih dela bez ekonomskog opravdanja. Moja vera u nežnost narasla je onog trenutka kada sam spoznao da se kataklizma natkrila nad našom civilizacijom.
Duh nije ničiji, svačiji je. Duša je samo tvoja za drugog. I tu su počeci neophodne tolerancije u vremenu u kojem egocentrizam nastoji da poništi komunitarnost.
U ljudima paradoksom zasićenim budi se energija oksimorona. Mudrost i budalastost mogu biti spas naspram najezde čovekove sebičnosti i ispoljene gramzljivosti. Licemerizam retoričkog progresa juri da uništi prijatnost komšijskih odnosa, osećaje za lepo i ispravno, razumevanje koje daje šansu zajedništvu.
Treba voleti čoveka i ostati socijalno biće.
Ako ne misliš na nasilje, možeš da budeš iskreno tolerantan. Ali biti tolerantan ne znači biti opljačkan od drugih. Treba biti tolerantan u onom smislu o kojem je govorila Simon Vejl – Bog je velik jer odobrava i ono sa čim se ne slaže. Treba nam volterovska čvrstina da prihvatimo drugačiju autentičnost, pojedinačnost i dušu koja zna isto kao i mi. Kontroverznost nekad može biti i put ka celovitosti. Suprotnosti neguju mogućnost. Činim drugima da bih bio svoj! Od najboljeg čoveka na svetu niko nije gori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
