Totalitarizam hipnoze

Zamenjujući potragu za istinom, svet je ušao u institucionalnu perfidnost u koju je teško prodreti. Nikada, pa ni ovog puta, totalitarizmi nisu predmet eksplicitnosti, oni se sagledavaju kasnije, kad je već kasno. Kad strada čovek. I epoha. Danas kao da svi živimo u jednoj državi. Državi totalitarne hipnoze. Ona je slična totalnoj narkozi, stanje kad nas je lako operisati. Čarobnjaštvo manipulacije je do te mere naraslo da nam manipulatori nisu ni potrebni. Masa, podložna vođenju, jedva čeka da je neko vodi tamo gde joj ne godi. A to je zalog uspeha onih koji žele da vladaju.

Više nema građana, već samo potrošača.

Mediji, ekrani, bilbordi, kompjuteri … sve je postalo opijum za prazan džep, jer ne može se ništa apiti iz punog džepa. Kupuje se a ne zna se ni šta se kupuje. Slično je i sa prodavcima. Oni prodaju robu koju nemaju. To je magla koju je najlakše uvaliti gladnima i žednima. U svakom slučaju, nova hipnoza teži da roba ni ne postoji, kako kaže Bernar. U svakom slučaju, nova hipnoza teži da roba ni ne postoji, kako kaže Bernar Mari Koltes, a da kupoprodaja cveta. U supermarketima se pronalazi novi religiozni kod, utočište koje leči sve psihološke bolesti. Kako onda razvijati demokratiju. Izgleda da je nemoguće u demokratiji ubediti čoveka da je – čovek! Biće koje kritički govori, kreira i teži svom postojanju. Egzistencija je čast olako pretvorena u ropstvo.

Besmisleno je počeo čoveku da prija. Ako ga ne poseduješ razlikuješ se od većine. Čovek kad se susretne sa svetlećim reklamama pomisli da mu se one direktno obraćaju i da je on veoma važan. To je podsvesna podloga na čiju kartu igra svet biznisa. Omamiti uspavanog „sociosa“ i ugurati mu u usta novi proizvod ili tehnološki model. Bloh je bio u pravu kad je pisao da će doći do sopstvenog zagušenja u ustima od ambicije da se popuni ljudska ispraznost. Ogrnuti požudama medija, muškarci ni ne primećuju da su žene pustile brkove. Moj prijatelj Aca Seltik priča kako žene danas ceo dan provode u šopingu, a onda dođu da nas pitaju šta da kupe.

Najvažnije je biti učesnik iluzije u kojoj neko živi umesto nas, tako je lakše. Najteže je proživeti sopstveni život. Tamo gde su svi hipnotisani stvarnost se čini nerealna. Medijski fašizam nije više samo stvar društvene pojave, nego stanje psihe. Zlo je, u stvari, iza samog zla.

Ko želi napredak, već radi na njegovom uništenju. Biti ne znači biti bitan, nego raditi na svom probuđenju i slobodnoj odgovornosti. Jedni žele da svi budu uz njih, drugi žele dao temu od svih – zajednička reč je: Svih! To je načelo ekonomije.

I kao što se junak spotakne o kamenčić, tako je sigurnost najveći neprijatelj istorije. Ona demantuje ubeđeno makar bilo i neuočeno. Zato masa koja kupuje, prodaje samu sebe.