Volja za pripomoć

Po njihovu kupovinu odlazi se na kurseve, festivale i zatvorene sesije velikih učitelja i vodiča znanja o čoveku i životu. Već davno sam napisao da je sve postalo: Rob, Roba, Robot! Ali umetnost ne bi trebalo da to postane. A ako i postane, ne bi trebalo da bude zadovoljna. Nauka je bila zanimljiva dok je bila alternativa. Sada, kada se sjedinila sa crkvom i psihoterapijom, njena uloga je protivaltruistična. Ovisnost i uzbuđenje da nešto kupimo odvuklo nas, još više udaljilo, od toga da nekom nešto učinimo.

Egocentrizam, pohlepa, nagomilavanje…

Na prodaju ima svega, ali zato nema naznaka za pripomoć. I sve dok takva vrsta ljudi bude vladala, čovekove karakteristike neće biti mnogo za divljenje. Humaniji život nije predlog iz iluzije, već najjednostavnija ljudska neophodnost. Pomoć niti šta kupuje niti šta prodaje. Volja za pripomoć batrga se da pobegne iz gvozdenih ruku neobuzdane sociologije i pridruži se samostalnim odlukama u potrazi za harmoničnim životom sa prirodom, razumevanju drugog i činjenju dobrih dela. To bi zasigurno obogatilo ovaj osiromašeni svet u kojem dominira najezda prema materijalističkim dogmama. Dobrotu, danas, psihoterapeuti nazivaju „plodom krivice“, ali i neka je tako – potrebna nam je.

Jožef Nađ kaže da je dobrota najveći čistač duše. Ona kristalizuje ono što je naša suština a mi je ne vidimo – Duša! Pripomoć treba usmeriti ka onom kome je pomoć potrebna. U svim vremenima dobrota je na kraju pobeđivala. Prvi put nestaje vera u takav ishod jer su pokrenute snage velikog razaranja. Ambicija čovekova visoka je kao duboki pad u ambis. Pripomoći čoveku nije religijski čin već društveni nedostatak.

Ako nismo u stanju da drugima pomognemo, dovoljno je da ukinemo sopstvenu slast u činjenju negativnih dela drugima. Nocebo je sada dominantniji, ali nije nemoguće da već sutra nocebo izgubi značenje a pojavi se želja da uvek prvi bude drugi i da drugi uvek bude prvi. Pre neki dan doživeo sam neverovatne ritmičke promene. Prvo me je uvredio jedan prijatelj, onda me je prijateljica lepim rečima izlečila, onda me uvredila prijateljica, a posle nje izlečio razumnom poetikom prijatelj. Ne treba da se stidimo da ne znamo da razlučimo negativno od pozitivnog dejstva, ispravno od neispravnog.

Naša stvarnost mora biti zasnovana na jasnoj odluci koju donosimo iz viđenja suštinske dubine istine. Treba se – usput velim – kloniti recikliranih i manipulisanih ponuda. Ako počnemo da iskorenjujemo laž, istina će sama proviriti iz žabokrečine epohe.

Menadžment iz „nju ejdža“ nametnuo je sebičnost i opravdanost da sebe ne podarimo drugima. Tako je nastala plemenita frustracija. Zato: Kupite trenerice i nađite kouča da vam trenira dušu.