Moravska magla ponovo napada

Na stranu što analitičari vaskrsavanje ideje za kanal do Soluna tumače kao Tomino hvatanje zaleta za predsedničke izbore, valja podsetiti na zaludno širenje iluzija o tom projektu i želji predsednika da se obistini proročanstvo koje kaže da će doći "žuti ljudi da piju vodu sa Morave".
NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Ostavite komentar


  1. Kinezi su izgradili najduzi most na svetu 42,5 kulometara.
    U UAE je najvisa zgrada na svetu 829,84 metara.
    Arapi bi da grade Beograd na vodi.
    Kinezi bi da ghrade kanal Morava-Vardar-Egej.
    Kinezi su svetska sila u svakom pogledu a arapi imaju naftu.
    A Srbija?
    Srbija je vec trecu deceniju sve siromasnija i sve zaduzenija, a na dnu u Evropi u svakom pogledu.
    Pitanje: Da li smo mi u Srbiji normalni?

  2. Za ovakve mega projekte nije dovoljno da si pismen i da si novinar pa da kažeš šta misliš. Kina ulazi u Evropu planski,jer tamo upravalja jedan domaćin, a to je uvek efikasan sistem, za razliku od višestranačkog sisitema, što je bilo poznato i Antičkim mudracima, a danas možete da pitate Beloruse. Kina je preuzela srpsku željezaru, a proizvodnja željeza je isplativa samo ukoliko „oživi“- ugradi se u mobilne i stabilne objekte. Kina je ušla u grčko primorje, što znači da joj je ova veza potrebna, ne samo radi potošnje čelika i za transport već da bi svoju privredu instalirala u Evropu, pa tako da ojača taj front ekonomske borbe koju vodi sa njom jedino ravnim igračem – SAD. Investicije za izgradanju kanala bile su za vreme vlade koju je vodio Đinđić oko 12 milijardi dolara, no sa presekom kanala projektovanog još početkom Dvadesetog veka kada je pekopiran presek kanala Rajna-Majna. Pročitao sam da je analiza koju su izvršili kineski inženjeri cena koštanja je 17 milijardi dolara, pa verujem da su prošrili poprepčni presek kanala. Ova investicija za Kinu nije velika, a verujem da su je imali u predvid kada su kupovali Smederevsku željezaru. Obzirom da sam za makedosnke medije pisao o ovom projektu, znam da će tamo moći, zbog pogodnosti terena, da budu izgrađene šest hidrocentrala, prva na reci Pčinji koja se uliva u Vardar. Nije tačno da Makedonija i Grčka nisu zainteresovane, već imaju velike probleme, a drugo neće oni vić Kina da gradi kanal. Sa ovim se pokazuje pozitivna strana globalizacije a ne onakva kakvu praktikuju pohlepni kapitalisti Zapada, odnosno iz SAD – može i rat da izazovu ako im je to isplativo, jer imaju robu i za takvu potrošnju.

  3. Valja podsetiti i na zaključke pređašnjih studija iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je SFRJ bila na vrhuncu svog razvoja – da je to preveliki zalogaj za tadašnju ekonomiju………Neće biti jer, da je Jugoslavija izgradila ovaj kanal, kompletan Jadran bi postao „slepo crevo“ te bi slovenci, hrvati i crnogorci izgubili debeli prihod od Srbije u „svojim“ lukama koje su izgrađene Srpskim novcem. Zato je od hrvata, slovenaca i crnogoraca sprečeno i čišćenje Dunava, zakrčenog u akciji Dunavski vilenjak od nemaca, da bi se sprečilo da Dunav postane plovan za veće brodove do Beograda.

  4. @Nina i @Kosovac, da li vi citate tekst? Lepo pise da NEMA DOVOLJNO VODE! Mozete ga kopati u kakvom god preseku hocete, nema sta da ga napuni. A voda iz Dunava nece da tece uzbrdo.

Ostavite komentar


Dijalog

luka babić

Školske „muke po Luki“

Moj prezimenjak, tek svršeni gimnazijalac Luka, u autorskom članku objavljenom u Danasu krajem oktobra ove godine, izreče antologijsku istinu o našem školstvu, na sledeći način: "Izašao sam iz škole sa gomilom podataka u glavi koje ne umem da upotrebim. Spreman sam za 'Slagalicu', ne za život".

Naslovna strana

Naslovna strana za 13. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Biljana Lukić, novinarka

Danas su profesionalne dnevne novine kojima može da se veruje.