Taman kada se ono malog preostalog radništva Srbije ponadalo da će imati slobodno „bojno“ polje da pokušaju da se izbore barem za ono što su izgubili prethodnih nekoliko godina, politički semafor im daje na znanje da će verovatno svi nazad – u pretkvalifikacije. I toliko meseci i godina unazad.
Doduše, danas je mnogima daleka prošlost nešto o čemu mogu samo da sanjaju, dok je maloj grupi krupnih riba smutna današnjica idealna sredina za mrešćenje. I za ulov novca i privilegija.
Dakle, u drugoj deceniji 21. veka patićemo za inim desetlećima prošlog stoleća. A zemlja toliko dugo srlja u limb iz koga je gotovo nemoguće izvući se, upravo toliko dubok koliko su narodnim izabranicima dugački čarobni štapići za rešavanje krize. Počev od Dunava do Egeja, Urala, Azerbejdžana, Abu Dabija, i evo sad čak i žitnice za celu Evropu. Rijaliti program koji već poprima striptiz manire. Međutim, izgleda da našim carevima nema ko da kaže da su goli.
Sindikatima nikako da izađe voda iz ušiju, a radnicima i službenicima depresija iz peta. Prvi se međusobno glođu zbog usahle kosti sopstvenog položaja, a drugi i treći sami sebe izjedaju u mimikričnoj nemoći.
Nemoj da štrčiš. Nemoj da previše radiš. Ne daj nikakvu inicijativu. Ne traži ono što ti po redu i zakonu pripada. Uvali posao i greške kolegama. I samo sebe gledaj, makar i po onoj da te niko ne može toliko malo platiti koliko ti možeš mnogo da zabušavaš. Sunovrat morala, koji nije uspela ni samoupravna praksa toliko da obezvredi.
A akumulacija kapitala nikako da se završi. Više nije prvobitna nego večita. U toj bari izgleda da više nema mesta ni za jednu grabljivicu, osim za još uvek nedodirljive politmorone. Zamasi njihovih peraja stalno mute ono malo vode u kojoj svi plivaju, da se iz tog skliskog blata niko ne može izvući.
A sindikati će opet samo mucati o vrelom proleću i oštroj jeseni, dok nedodirljivi ne zatraže da se ponovo za njih izjasnimo, sa još trulijim mamcima i fantastičnijim scenarijima.
U međuvremenu, iz okolnih, mnogo bogatijih bara i jezera, fauna će svoje panjeve izbaciti na suvo, otvoriti nove prolaze i kaskade i gledati na ovu našu mrtvaju kao na zamku od živog blata. A možda više neće ni primati u svoje redove one koji uspeju da se iščupaju iz našeg gliba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
