Hajde da pričamo o menstrualnom siromaštvu

Ovo je omogućeno zahvaljujući inicijativi studentkinja ovog fakulteta koje su u okviru konkursa ’’Šta nam teško’’ prijavile projekat ’’Ženska inicijativa’’, kojim se omogućava besplatno snabdevanje ulošcima.

Koliko me je ova vest obradovala, toliko me je i naterala da se zamislim zašto se tako retko ili skoro uopšte ne priča o menstrualnom siromaštvu u Srbiji? Zašto smo potpuno gluvi i slepi za temu kojom se bave i mnogo bogatije zemlje od naše?

Ah, da, zato što i dalje uspevamo da menstruaciju zadržimo u okvirima tabu teme koju pod obavezno prati osećaj sramote i gađenja. Kada tome dodamo neslavnu tradiciju da za striktno ženske teme nemamo mnogo interesovanja i sluha, eto nas kod odgovora na prethodno pitanje.

Međutim, od tog pitanja mnogo je važnije ono koje se tiče jasnih podataka o tome koliko je žena u Srbiji pogođeno menstrualnim siromaštvom i šta po tom pitanju možemo uraditi. Nažalost, zvaničnog odgovora nema, odnosno ne postoje zvanična istraživanja koja nam mogu dati bilo kakvu informaciju na ovu temu.

Kako je u susednoj Hrvatskoj takvo istraživanje sprovedeno u februaru ove godine hajde da makar kao parametar pogledamo do kakvih se rezultata tamo došlo:

trećina žena u Hrvatskoj je prisiljena da štedi na ulošcima jer su im preskupi; deo njih zbog previsokih cena kupuje manje kvalitetne menstrualne potrepštine, dok više od 10 odsto građanki Hrvatske nije u mogućnosti da kupi dovoljno uložaka kako bi ih redovno menjale; isti procenat ne može sebi uopšte priuštiti uloške.

Hajmo sada da se vratimo u Srbiju i pogledamo podatke o generalnom siromaštvu koje nam može ukazati i na potencijalni postotak onih koje može pogoditi menstrualno siromaštvo – u publikaciji koja je objavljena u oktobru 2020. godine Republički zavod za statistiku je naveo da je u 2019. godini stopa rizika od siromaštva iznosila 23,2 odsto. Ako uzmemo u obzir situaciju sa pandemijom, ne bi trebalo da nas iznenadi lošiji rezultat za 2020. godinu.

Ako ove podatke pogledamo iz ugla zarade koja predstavlja prag rizika od siromaštva, dobijamo podatak da je za domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina taj iznos 40.700 dinara. E sada, ako uporedimo te brojke sa brojkama u Hrvatskoj i opštim životnim standardom koji nije bolji u našoj zemlji šta god da vam poručuju sa frekvencija ’’medija koji sarađuju sa Vladom Srbije’’ (da iskoristim termin kojim se poslužila i kompanija Tviter), dobijamo sve jasnije naznake da je popriličan broj žena u Srbiji primoran da se dobro premišlja koje, kakve i da li uopšte da kupi uloške ili pak da se snalazi na neki drugi način.

Ne zaboravite, pričamo o jednoj od najosnovnijih potreba. I najprirodnijih. I nije reč o izboru, hiru ili luksuzu, već o moranju. I suludo je što to uopšte moramo da naglašavamo, ali očigledno da postoji potreba s obzirom na to da se ulošci tretiraju kao luksuzna roba i kao takva se i oporezuju.

Doduše, nije to samo slučaj u Srbiji. Pink tax (tržišna pojava u okviru koje su proizvodi namenjeni ženama skuplji od identičnih za muškarce namenjenih proizvoda iza kojih stoji isti proizvođač) jeste još jedna neobjašnjiva boljka od koje boluje dobar deo sveta, a čije su direktne žrtve žene.

Dakle, iako nema zvaničnih istraživanja, sa velikom sigurnošću možemo zaključiti da se popriličan broj žena u Srbiji može suočiti ili se suočava sa menstrualnim siromaštvom. Zbog toga je potez devojaka sa početka teksta vredan pažnje, aplauza i podrške, nakon kojih mora da sledi i napomena da se ne sme stati na jednoj obrazovnoj instituciji.

Novi Zeland i Škotska su države koje svojim primerom pokazuju da je i te kako moguće uvesti praksu besplatnih uložaka u sve škole, odnosno sve javne institucije kakav je slučaj u Škotskoj.

Znam, nerealno je očekivati takav i toliki pomak u rešavanju ovog problema, posebno od same države, ali ako bolje razmislite, ovo je jedna od onih tema u kojoj i mi sami možemo uticati na direktne promene i pomake. Imamo primer direktorice škole u Varaždinu koja je nakon pomenutog istraživanja u Hrvatskoj odlučila da svojim učenicama obezbedi besplatne uloške. Nije li ovo potez na koji se mogu odvažiti i druge institucije i kompanije?

Znam da neke već sprovode ovu praksu, ali sam isto tako sigurna da su u manjini. Nije ovo samo potez koji oslikava ozbiljnost jedne institucije već i njihov zdrav odnos prema temi oko koje i dalje postoji stigma. O kojoj i dalje govorimo kroz šapat. Zbog koje i dalje uloške do kupatila krijemo u rukavu, a ne nosimo u ruci. I zbog koje i dalje koristimo onaj odvratni izraz ’’došla mi je tetka u goste’’.

Da ne pričamo o utisku da nema veće sramote od razgovora sa ocem, bratom, a za mnoge i sa mužem o ciklusu. Tih nekoliko uložaka u toaletu poručuje nam da nema razloga da se bilo čega stidimo.

Od osećaja stida od samog ciklusa ipak je mnogo gore misliti se hoćete li ovog meseca imati za uloške ili – još teži, a ne tako redak scenario – hoće li mi on dati da ih kupim. Zamislite da u ovu priču uvežemo i onu o ekonomskom nasilju? Koliko je samo različitih aspekata i koliko su svi mučni.

Zato je jako, jako važno da postanemo svesni da živimo u društvu u kojem se jedna od najosnovnijih ženskih potreba tretira kao luksuz dok se istovremeno veliki broj žena suočava sa menstrualnim siromaštvom.

Šta možemo da uradimo? Najpre, da pričamo o ovome. Da postanemo svesni da je ovo problem. I onda da probamo da damo svoj doprinos u njegovom rešavanju.

To može biti podrška akciji kakva je ova s početka, ali i direktna inicijativa da se u institucijama u kojima se obrazujemo, ukoliko smo trenutno u tom periodu života, sprovede nešto slično. Da podstaknemo institucije u našoj lokalnoj zajednici da sprovedu praksu poput ove, a da istovremeno ponudimo pomoć u vidu donacija.

Da utičemo na kompanije u kojima radimo da postanu svesne ovog problema. Da pohvalimo restorane koji to već jesu, ali i da sugerišemo onima koji još uvek nisu svesni koliko znači zateći u njihovom toaletu higijenske uloške. A onda i da otvorenije pričamo o samom ciklusu. Da zaboravimo na sramotu kojoj su nas učili jer nemamo zbog čega da se stidimo.

Menstrualni ciklus je jedan od najvažnijih procesa u ženskom organizmu. Jedino čega bi trebalo da se stidimo jeste spoznaja da živimo u društvu koje tako ne razmišlja. Od stida nema mnogo vajde, te hajde da menjamo tu tužnu praksu.

I hajde da zahtevamo što pre istraživanje na ovu temu. Da vidimo naše brojke i da postanemo svesni da su te brojke zapravo naše prijateljice, naše rođake, naše koleginice, a neretko i mi same.