„Nema veze, majko, opustite se, biće drugo dete“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Procitala sam ceo tekst i zastrasujuce je. Ali to traje decenijama, meni slicno u Zvezdari pre dve decenije. Ne verujem da ce se bilo sta promeniti, ali treba dici glas u svakom slucaju

2. Bravo Brano što daješ podršku ovoj temi i popularizuješ je van društvenih mreža. Nadam se da će se glas svi žena zlostavljanih u porodilištima čuti mnogo jače!

3. Za ne povjerovati da postoje takvi monstrumi, koji ne kaznjeno ubijaju djecu i njihove majke

4. Slično sam doživjela pre 55 god.kada sam rodila svoje prvo dete ,sramni postupanje sa budućim majkama ne prestaje.UŽAS

5. Kao zena koja se tri puta ostvarila kao majka, citajuci ovaj tekst osetila sam navalu tuge, besa i sosecanja sa svim unesrecenim zenama kojima je oteto ono najlepse, najcistije, ono za sta se dise i zivi…prosto da covek ne poveruje da se ovako nesto desava u nasoj zemlji….

6. Izjeijednaciti privatno i drzavno zravstvo.Svi ce ici tamo gde im je bolje,gde su usluge kvalitetnije.

7. Lezim na desnom boku. Porodjaj samo sto nije poceo, Zbog jakih bolova trljam levom rukom kukove. Ne placem niti dramim. Drugo dete je u pitanju i znam da mora. Babica mi besno kaze. sta se mazis. I dan danas me pogadja ta recenica.

8. Nakon 10 godina mukotrpne borbe za potomstvo, suprug i ja smo dobili dete putem surogatstva u inostranstvu. Pre toga sam imala 9 IVF i nekoliko pobacaja. Itekako razumem kroz sta su ove zene prosle. Nadam se da ce nova vlast uciniti nesto za bolji tretman zena u bolnici.

9. Skakanje na stomak standardna procedura mislim da to ni u srednjem veku nisu radili tako divljački…ako se buniš optuže te da si nezahvalan i da ćeš da ih drukaš u medijima

10. Toliko se stidim svoje drzave i nas kao ljudi da bih zaplakao

11. Od ove priče ne steže se samo grlo, boli srce i duša. Kreću suze na oči. Za neke će biti drugo dete za neke ne. Ali i da bude drugo, „ono prvo“ je završilo kao stvar. Maleno ljudsko biće završilo u kanti za đubre.

12. sve istina

13. Nikad nisu svi. Ali ima puno lekara – ginekologa koji žene tretiraju kao objekte. Veterinari su pažljiviji prema životinjama. Ja stvarno ne znam ko uči lekare etici na fakultetu, ali iz mog iskustva , ima više godina da puno lekara koje sam srela više ne doživljavam kao lekare , nego kao najobičnije tehničare. Ja sam rodila dete u Višegradskoj, ali sam prošla kroz takav tretman da sam svojim ukućanima rekla da po cenu života više tamo kročiti neću. Kod samog porođaja, jedina ljubazna osoba je bila čistačica(koja mi se tada izvinjavala što nema čistu spavaćicu da mi da , kada me je zatekla krvavu i skroz mokru nakon porođaja,koji je bio rizičan i po mene i po dete, i našla čist čaršav da me makar pokrije). To je jedan samo mali detalj onoga što sam tamo prošla. Da sam uspela da dođem do imena lekara, babica… verovatno bih pokrenula neki postupak protiv njih tada. U svom haosu koji se dešavao tokom mog porođaja, doveli su i studente. Da li neko pita žene za dozvolu? Trebalo bi da to bude urađeno , makar iz pristojnosti, ako ne zbog mog ličnog prava da je moj porođaj, moja lična i privatna stvar i da oni koji nisu neophodni ne treba tu da budu. O mom boravku tada u Višegradskoj bih mogla da napišem esej..
    Mislim da nije samo stvar u ginekolozima. To je za nas žene pitanje posebno osetljivo i to je pitanje celokupnog odnosa društva prema ženama. Trudnoća i porođaj jesu prirodne stvari, ali to ne znači da neko treba da nas tretira kao objekat.
    Mislim da prvo treba da skinemo doktore sa pijedestala bogova. Njihova zakletva ih obavezuje da rade u interesu pacijenata, koliko ih to stvarno radi? Ili se drže nekih protokola… i prepisuju samo ono što im je rečeno. Na moja neka pitanja i prigovore u ponašanju , odgovor nekih lekara je bio da im je tako naređeno, da su to pravila , da oni ništa tu ne mogu… Na pitanje zašto se kroz lekarsku komoru ne bunite i ne menjate , uvek je bio muk. Muk sam dobila i od doktrorke koja je u jednoj čekaonici pričala , kako bi možda imao šanse da preživi neki čovek kojeg su ona i žena sa kojom je bila znale, da je doktor koji je određivao terapiju znao da pročita rezultate snimanja i laboratorije – na moje pitanje da li ste ga prijavili… i komentar da je njeno ćutanje licemerje . A i da je vazda bilo – ćutanje je odobravanje.
    Ja lično sam svoj pohod počela pre nekoliko godina, bunim se , pišem komentare , prijavljujem… šaljem mail-ove svim institucijama. Pričam glasno i komentarišem glasno i u čekaonicama. Ako pokrenem još jednu osobu da počne da misli, a možda i da reaguje smatraću da sam uspela…

14. Ja sam lično bila prisutna kada je jedna od glavnih sestara ženi koja je upravo na sličan način izgubila bebu rekla da se „makar spasila pelena“. Nikada to neću zaboraviti!

15. Isplakah se dok sam čitala. Svaka čast na tekstu i što češće pisati na ovu temu. Ma svaki dan ako treba, neka se što dalje čuje. Dosta nam je više tekstova o tome ko je ubio pevačicu, ko se skim …, Kako je Ceca proslavila slavu, čije dete ima novog momka/ devojku,… I još o kojekakvim glupostima, ili kad se dovate neke teme i događaja udri svaki dan. O Đokoviću se još uvek piše a ništa novo se ne kaže, samo u krug. Pišite svaki dan, snimiti i serijal pa gledaj Srbijo i svete. Sve sa imenima lekara i sestara pa ako imaju obraza neka se stide pred svojom decom, porodicom i okruženjem. Da li se boje Boga. Bog sve vidi i neprašta a kažnjava gde najviše boli. Pozz.

16. Spontani pobačaj je krenuo u 5. mesecu trudnoće. Najpre su me izbacili iz ordinacije dok se lekar nije probudio. U međuvremenu sam prokrvarila i hitno su me odvezli. Dve lekarke na stažiranju su me pregledale uz konstataciju da je beba karlicno okrenuta, cak je jedna rekla fuj mogu glavu da mu napipam. Zaključak: pobačaj.
    Ostavili su me na stolu do jutra dok se beba polako gusila. Povremeno su me ukljucivali na CTG da vide da li slabi rad srca bebe.
    Nakon 12 sati izazivaju porodaj, a med. sestra mi je podmetnula lopatu za nuždu da tu „izbacim plod“.
    O cekanju odbukcionog nalaza ni ne zelim koliko su bili neljibazni.
    Samo znam da su te veceri sestre vikale na mene da ne placem i da nije to nista.
    Fali nam saosecanja kao drustvu.

17. Ja sm ovo prezivljavala u srpskim bolnicama pre vise od 30 godina i vidim da se nista nije promenilo od tada. To je strasno, to je sramota, to je nedoputivo.

18. Trebalo bi da se imajuju doktori i babice koji ovako tretiraju trudnice. Ovo je horor.
    Takodje, moram napomenuti da je moje iskustvo drugačije potpuno, pa i zbog doktora koji su stručni strpljivi i poštuju pacijente ne treba generalizovati i treba imenovati institucije i osoblje koje to ne čini.

19. Kao starija porodilja, posle ni sama više ne znam koliko VTO, rodila sam zdravo dete. Poželela sam još jedno jer mi je san bio da imam više dece ali iako je sve u početku bilo dobro u trećem mesecu su mi samo rekli da bebe nema kao da je telo pojelo. Komentari su bili u Domu zdravlja „Budite zahvalni imate jedno dete, pa nije strašno, najgori je bio od doktorke koja mi je rekla da ne može da mi da bolovanje duže od 5 dana iako u tih pet dana nisu mogli da me prime da mi urade kiretažu. Kaže to se ne računa kao da ste izgubili dete??????????
    Za svaku ženu koja nosi dete je strašno kada joj kažu da plod više nije živ, tj da nema srčanu radnju. Podrška svim ženama koje žele da rode.

20. Šta reći? Prošla sam to dva puta od toga jednom na istoj klinici. Nekoliko godina je prošlo od tada ali dok sam ovo čitala srce mi se steglo, trauma koja se pamti ceo život. Drugima može da deluje strašno ili nehumano ali istina je da ovo mogu razumeti samo žene koje su to doživele. Pamtim svaku reč, lice, situaciju čak i miris. Svaki put kada se setim iznova proživim. Sada imam zdravo dete ali ostaje činjenica da dvoje dece nije dobilo pravo na život. Možda tu ne bi moglo ništa ni da se promeni, možda bi, ali svakako bi lakše podnela da sam u nekom trenutku osetila bar malo saosećanja i poštovanja prema bolu, muci i strahu koje sam tada osećala.

21. Kad ovo čitam,iskreno rečeno,vrlo,vrlo mučno i nemoćno se osećam bez ibzira na veliku empatiju prema pomenutim mladim ženama.Strašno,strašno…
    Milan,71 godina,Frankfurt

22. Za našu decu

23. Ovaj tekst treba štampati na bilborde,u centru grada, pored bolnice,semafora,svuda .SRAMNO,300hiljada zaista ne znači ništa ako se ovo ne promeni.

24. Ukinuti tako zdravstvo a takvih ako se mogu zvati zdravstveni radnici tu nije mjesto.Sve ih od Ustanove do pojedinca treba proterati odatle a zna se gde bi I’m trebalo biti mjesto.

25. Kao medicinski radnici, nakon završene srednje škole, najčešće se zaposle oni sa najlošijim znanjem. Oni koji su nešto znali nastave dalje školovanje ili ih preuzmu privatne klinike. Medicinski radnici sa srednjim obrazovanjem u državnim ustanovama su većinom ponavljači ili zamalo to nisu postali. Da se razumemo, ima izuzetaka, ali su jako retki.

26. Zaista mi je žao zbog svega što žene prolaze kod nas i nadam se da će se svemu stati na kraj!
    Neverica, bes i tuga se smenjuju dok čitam ove redove…

27. Svaka čast za tekst! Bravo i hvala!!!

28. Moje iskustvo kiretaze posle spontanog u Frontu je takodje uzasno – iako sam primljena preko veze.
    Samo neki od komentara:
    Nemoj da places, jos su mi tri bile od jutros.
    Dobro je da si ponela svije kratke carape, da ne dobijes gljivice od papuca.
    Doktor mi nije rekao dobar dan, nije mi se ni obratio kada je dosao do stolice gde se vrsi zahvat.
    Doktoka (koja nije na mom slucaju) prilazi mom doktoru (pre anestezije) i kaze “profesore ne verujete sta sam upecala, plod uzasan glava ogromna a telo malo”.
    Sestra posle budjenja otvara prozor da izluftira jer nekom pale kondilome u ordinaciji pored, ja je molim da zatvori jer je novembar i tresem se u spavacici pokrivena samo carsafom. Ona mi kaze ti si ko moja baba mislis od hladnoce se umire a od smrada ne – i naravno ostavlja prozor.
    Ista sestra mi kaze – samo mislis na sex, posto sam je pitala posle koliko vremena su dozvoljeni odnosi.

    Secam se svakog trenutka tog odvratnog iskustva i neljudskog tretiranja u GAK-u, stresem se kad prolazim pored bolnice. Jako mi je tesko bilo kada sam procitala tekst i komentare ostalih zena i shvatila da sam nazalost u vecini koja deli pakleno iskustvo.

    Hvala ti Brano za tekst i hvala svim zenama koje se bore!

29. Prestace onda kada nijedan doktor vise nikad ne dobije mito za posao za koji je polozio zakletvu. Prestace onda kada porodilja ustane i udari samar kretenu koji je pregleda nepristojno. Prestace kada „imam na vezu da te uputim“ svaka zena kaze – ne hvala.
    U narodnom frontu nemaju dovoljno spavacica za zene koje nisu platile apartman. Za one zene koje jesu nalazi se orman PUN vrucih ispeglanih spavacica, prestace kad bilo koja zena odnese drugim zenama spavacice, iako nisu platile nista.

30. Gospode Boze.

31. @Svetlana: možete li da kažete kako ste došli do surogat majke? Mi pokušavamo već 10 godina i mislim da nam je surogat jedina nada 🙁

32. Musko sam,otac troje djece, veteran ratova na Balkanu, bio svjedok nasilne smrti mnogo ljudi i poslije rata zbog radnog angazmana na poslovima sa explozivnim sredstvima i ukljanjanju istih, radio na fizickom obezbjedjenju u Iraku u Afganistanu gdje sam prezivio nekoliko napada i takodje gledao ljude kako umiru, ali ovo sto citam ovdje mi je stegnulo grlo. Zgrozen sam samom idejom da postoji jedan medicinski radnik sa ovakvim odnosom prema zeni u tom stanju a kamoli da je sistem skoro citav takav (cast izuzetcima ali svjedocenje iz komentara govore da ih je bas malo). Posebno je ravno hororu da jedna zena moze da pokaze takvo odsustvo empatije prema drugoj zeni. Ovdje definitivno nista ne valja i sve treba mijanjati iz temelja, pocevsi od naroda. Ovu prelijepu zemlju treba dati nekim normalnim ljudima koji ce znati kako da uzivaju u blagodetima bogom danog.

33. Ovo je bez komentara. Skoro sam postala baka jedne devojčice i zaista mi je tema bliska. Kada smo postali takvi?

34. Slicno sam dozivela u toj klinici u noci 31.jula 1989. godine. Tada sam rekla i ostajem pri tome. da ni kuce ne bih ostavila njima da poradjaju

35. Prvo su nam rekli da zbog medicinskih problema koje imamo (oblik materice, endometrioza, jedan jajnik van funkcije, kod mene je bio mali broj spermatozoida koji su uz to i lenji), supruga i ja ne mozemo imati decu. Godinu dana kasnije rodilo nam se prvo dete. Posle porodjaja kazu nam da smo imali srece i da zahvalimo Bogu i da je to – to. 15 meseci kasnije dobili smo drugo dete. Zbog komplikacija odstranjen jedan jajovod, radjena kompletna revizija i opet nam je receno – to je to, mi nismo svesni koliko smo srecni sto imamo dvoje dece. Inace oba porodjaja na Zvezdari, nije bio horor, ali nije bilo ni daleko od toga. Devet godina kasnije preselili smo se u Slovacku, i ovde culi da Slovakinje nisu zadovoljne tretmanom u porodilistu – A mi opet u drugom stanju. Supruga uplasena jer sa nasima bar zna koji horor da ocekuje – ovde bas nista nismo znali. Ispostavi se da ne da nije horor, vec je tretman trudnica takav da smo mi bili frapirani. Apsolutno postovanje, briga, neznost, razumevanje – ma ne mogu opisati. Osim jedne babice koja je bila na nivou srpskog zdravstva – a koju osim trudnica nije volelo ni ostalo medicinsko osoblje. I dalje smo u cudu zasto Slovakinje nisu zadovoljne tretmanom u porodilistu i nije nam najjasnije sta bi zaista zelele da imaju a nemaju. Ali opet – posle dva porodjaja u Srbiji, mozda je to razlog naseg zadovoljstva i mozda ono sto je standardna nega mi dozivljavamo kao ekstra specijalnu negu, jer nismo znali za bolje.

36. Dozivela,videla,cula,umalo izgubila moju ljubav i sve to pre 27 godina.
    I dan danas su osecaji prisutni

37. Prije ovog pročitah tekst o Milici iz okoline Aleksinca koja je nakon 40 godina pronašla sina koji joj je na porođaju otet (rekli joj da je beba umrla, kao tolikim drugim majkama), isplakala se, srce da mi pukne. Slučajno mi je sljedeće štivo bilo ovo o nesretnom porođaju, opet jedna Milica, mislila sam da više nemam suza, ali me ovaj užas ponovo u srce ranio, zaledio… Kakvi smo mi to ljudi, ako se ovo radi, skoro redovno, najranjivijima? I kakvom se dobru nadamo ako je na počeku života ovakva neljudskost? I kako to da se većina pravi luda ili šuti, kao i u slučaju ostalih oblika nasilja? Moj naklon do poda ovoj mladoj ženi i ostalima koje su digle glas.

38. U 11. nedelji je na ultrazvuku otkriven prestanak srcane radnje i imala sam kiretazu u Narodnom frontu. Svi su bili ljubazni i profesionalni. Uradjena su tri ultrazvuka. Imala sam vec dosta godina, to je bio gubitak treceg deteta i dosta plakala. Sestre i lekari su me tesili, niko me nije omalovazavao. Na moju veliku radost kasnije sam uspela da se porodim. Lose strane treba popraviti ali nije sve crno i mnogi imaju pozitivna iskustva samo ih ne objavljuju.

39. Porazno je da na ovaj tekst nema komentara, a da se svi bavimo Djokovicem multimilionerom i time sto nije mogao da dobije bezglutenski obrok… To je najvaznije… A u kakvim nam se uslovima radjaju deca, to nema veze… Ko ce ziveti ovde? Ko ce nas leciti? Sram da nas bude sve…