Rekapitulacija jednog užasa 1Foto: Radenko Topalović

Razvoj događaja je sledeći: u martu 2021. godine, Staša Ivković, tada dvadesetjednogodišnjakinja, izlazi u javnost sa informacijama o dešavanjima unutar domaćih Telegram grupa koje služe za deljenje sadržaja koji najčešće opisujemo kao ‘’osvetnička pornografija’’.

Važno je odmah na početku istaknuti problematičnost ovako formulisanog izraza koji ponovo prebacuje krivicu na žrtvu, insinuirajući dve pogrešne pretpostavke: da je žrtva ovog vida digitalnog nasilja kreirala pornografski materijal i da je prethodno uradila nešto za šta je usledila osveta.

Najčešće, ni jedna ni druga insinuacija nisu tačne, čak ni približno, ali je izraz toliko odomaćen da se koristi prvenstveno zbog lakšeg razumevanja tematike. Daleko ispravniji opis ovog vida nasilja bio bi ‘’seksualna zloupotreba posredstvom snimaka’’.

Upravo takav vid nasilja direktno je pratilo i podržavalo više desetina hiljada muškaraca koji su bili učlanjeni u grupe koje je Staša 2021. godine samoinicijativno otkrila.

Učinila je to nakon što joj je drug javio da je fotografija sa njenog Instagram profila podeljena u jednoj od grupa uz pitanje (parafraziram): ‘’Da li neko ima fotografiju ili snimak ove devojke?’’ aludirajući na njene intimne fotografije ili bilo šta slično.

U šoku zbog ovog saznanja, Staša se priključuje toj i ostalim sličnim grupama, beleži šta se tamo dešava i putem svog Tviter profila informiše javnost o tome.

Ona je uočila ne samo veliki broj objava intimnih fotografija izuzetno mladih devojaka, neretko i maloletnih (uglavnom su to bile fotografije koje su one slale svojim partnerima, a oni ih dalje prosleđivali), već je primetila i skriveno napravljene fotografije potpuno nasumično odabranih žena na ulici, na autobuskoj stanici, u parku itd.

Uz pomoć praćenijih profila na društvenim mrežama, a potom i uz pomoć klasičnih medija, Stašine objave privlače veliku medijsku pažnju.

Burna reakcija javnosti stvara jak pritisak na nadležne da nešto učine ovim povodom.

Nekoliko dana kasnije, uhapšen je administrator jedne od najbrojnijih grupa, ‘’Ex Yu balkanska soba’’, izvesni Nemanja S. iz okoline Doljevca.

Javnost biva umirena ovim potezom i naivno veruje da će isti dati konkretnije rezultate.

U istom periodu, nekoliko ženskih organizacija šalje svoj predlog za unapređenje teksta Nacionalne strategije za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja u periodu od 2021. do 2025. godine, uključujući u taj dokument i predlog za definisanje mera u vezi sa sprečavanjem osvetničke pornografije. Predlog je usvojen i integrisan u finalni tekst strategije. I tu se stalo.

Godinu dana kasnije, tačnije u maju 2022. godine, Autonomni ženski centar, zajedno sa organizacijama ‘’Transparentnost Srbija’’ i ‘’ASTRA’’, podnosi Radnoj grupi pri Ministarstvu pravde predlog za izmene Krivičnog zakonika koje bi, između ostalog, uključivale i uvođenje krivičnog dela pod nazivom ‘’Zloupotreba snimaka polne sadržine’’.

Do momenta pisanja ovog teksta, a pune dve godine od podnetog predloga, pomenute organizacije nisu dobile odgovor da li je inicijativa prihvaćena ili ne.

Ali smo zato u oktobru 2023. godine saznali da uhapšeni administrator N.S. ipak neće krivično odgovarati zbog distribucije pornografskog materijala.

Tu odluku donelo je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Bio je to dodatni vid poniženja za žrtve, ali i dodatni podstrek počiniocima da nesmetano nastave sa svojim ‘’hobijem’’.

U martu tekuće godine, Autonomni ženski centar pokreće peticiju ‘’Zakuni se u zakon’’ kojom se od Ministarstva pravde i Vlade traži da što pre predlože Narodnoj skupštini Republike Srbije usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika kojima će svaka zloupotreba i neovlašćeno deljenje intimnih snimaka biti krivično delo.

Odgovora ni ovaj put nije bilo, iako je peticiju potpisalo više od 20 hiljada ljudi.

Negde u isto vreme, Staša Ivković, ali sada kao osnivačica Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana ‘’Osnažžene’’, zajedno sa Anom Zdravković i Nikolinom Tomašević, članicama ove organizacije, pokreće istraživanje aktuelnih Telegram grupa koje se koriste u gore opisane namene.

Važno je istaći da je prethodno više od 10 grupa ovog tipa ugašeno nakon teksta istraživačke novinarke Anđele Milivojević, koja je za Birn razgovarala sa devojkama koje su bile žrtve ovog vida digitalnog nasilja.

Taj tekst je objavljen tačno godinu dana ranije i zahvaljujući naporima same novinarke, redakcije i javnosti došlo je do gašenja određenog broja grupa.

U međuvremenu, nove grupe su kreirane, a neke od starih su opstale. Broj njihovih članova ponovo je premašivao više desetina hiljada korisnika. U neke od tih grupa, članice udruženja ‘’Osnažžene’’ su se ovog proleća infiltrirale i tri meseca pomno pratile sva dešavanja.

Znale su da će biti mnogo osvetničke pornografije. Znale su da će biti mnogo i maloletničke jer su devojčice čije se fotografije dele neretko tinejdžerke. Takve fotografije su i najtraženije.

Znale su da će biti mučno, ali nisu mogle ni da pretpostave da će broj devojaka čije se fotografije na dnevnom nivou dele biti toliko visok.

Od ranih jutarnjih časova, pa sve do kasno u noć, razmenjuje se više stotina fotografija, a broj poruka se meri u hiljadama.

Mnoge fotografije devojaka prate i njihovi lični podaci koji omogućavaju korisnicima Telegrama da ih uznemiravaju i zlostavljaju i van te mreže.

Devojke upravo na taj način saznaju da je neko podelio baš njihove fotografije.

Ipak, to neće biti ono što će autorke najviše šokirati i uznemiriti. To će učiniti incestuozan sadržaj.

Naime, muškarci bi neretko krišom fotografisali ženske članove svoje porodice poput majki, sestara, tetki, ujni…

Žene bi bile fotografisane kako prostiru veš ili rade druge kućne poslove ili jednostavno prolaze kućom.

Njihovi najbliži muški srodnici slali bi te fotografije na ocenjivanje ili pak kao vid razmene.

Deset fotografija sopstvene majke/sestre/tetke za deset fotografija tuđe. Ovo je bila novina u odnosu na 2021. godinu.

Dakle, nakon medijskih objava na ovu temu, pa čak i jednog hapšenja, ali bez konkretnih poteza nadležnih, situacija je eskalirala.

I nije se na tome zaustavilo čak ni nakon objave istraživanja.

Naprotiv, osim ustaljenih poruka i fotografija, grupama su počele da se šire i pretnje na račun autorki istraživanja. Pretnje poput ‘’Zakopaćemo vas žive’’.

Mediji, ovaj put još izraženije no pre tri godine skreću pažnju na temu, a isto se dešava i sa javnošću na društvenim mrežama.

Poziv za članice udruženja ‘’Osnažžene’’ stiže i od tek postavljene ministarke bez protfelja Tatjane Macure, ali nakon jednog neuspšenog sastanka, organizacija saopštava da ne prihvata ponuđenu saradnju.

U svom saopštenju ‘’Osnažžene’’ navode da je ‘’volja institucija da se aktivno posvete rešavanju ovog problema izostala i ne želimo da učestvujemo u odugovlačenju’’ aludirajući na sve gore navedene pokušaje da se dođe do promene Krivičnog zakonika koji su ostali bez odgovora.

Dodale su i to da ‘’Osnažžene ne želi da budu deo nečega da bi se forma zadovoljila, bacio pesak u oči građanki i građana kako se nešto radi, a žrtve zapravo ostaju same’’.

I stižemo do današnjeg dana. Onog u kojem se na naslovnoj strani jednog domaćeg tabloida pojavljuje tekst pod nazivom ‘’Žalosno: Devojke na Telegram grupama nude svoje intimne slike i snimke za 35 evra mesečno’’.

Kako smirivanje situacije sa novom ministarkom nije uspelo, pribeglo se starom dobrom triku – spinovanju.

I to onom iz posebno im drage kategorije: širenje mizoginije, okrivljavanje žena, lamentiranje nad sudbinom muškaraca i urušenim vrednostima (na čijem su urušavanju upravo mediji poput ovog predano radili).

Samo ovaj put im nije uspelo, već je izazvalo još veći bes u javnosti i u ženskim organizacijama koje su se ovim povodom vrlo glasno i direktno oglasile.

A već sam pisala koliko je ženski bes važan i snažan. I neustrašiv.

Baš kao i ove tri mlade žene koje ne zaziru niti od pretnji Telegram napasnika, niti padaju na ministarkine ponude. Već traže da se konačno pređe na stvar. Bez daljeg odlaganja i zataškavanja.

Kako su i same bile među žrtvama ovog tipa digitalnog nasilja, odlično znaju koliko je to odlaganje i zataškavanje bolno i mučno.

Mučno sam se i ja osećala dok sam pisala ovu rekapitulaciju. Učinila sam to sa ciljem da pokažem koliko je u ove tri godine sa jedne strane postojalo napora da se nešto konkretno učini i koliko na drugoj strani nije bilo želje niti spremnosti za to.

Ona se rađala samo kada je javnost besnela, a oni se plašili za svoj rejting. I sve što su činili, činili su u svrhu svog kriznog PR-a, a ne u svrhu istinskog rešavanja problema.

A sve im je pripremljeno. Neko drugi je uradio njihov posao, predao im sve na tacni i omogućio im da zapravo urade nešto ispravno i konačno dobiju koji bod na igru, a ne varanje.

Samo, ne menjaju se lako stare navike.

Izazivam ih da me demantuju i to usvajajući promene Krivičnog zakonika. Prva ću čestitati.

Do tada svi sa punim pravom možemo misliti da ih je apsolutno briga. Baš kao i za broj femicida na godišnjem nivou koji nikada nisu spomenuli.

Baš kao i za svaki drugi vid rodno zasnovanog nasilja.

Baš kao i za sve što ima veze sa ženama, kojih se sete samo u vreme predizborne kampanje.

To što ste ih stavili na bilborde neće ih zaštiti od nasilja koje im najpre preti u njihovom domu, a onda i svude okolo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari