Tek smo počele!

Pre nekoliko dana, u više od 20.000 podeljenih tvitova pod haštagom #nisamprijavila, videli smo tek delić tako skrivanog problema. Onog zbog kojeg je žena, bilo da ima 5, 15, 55, ili 85 godina percipirana, čak i od članova nabliže porodice, kao biće niže rase, kao seksualni objekat kojem se može činiti sve što muški um u tom momentu zamisli, jer je istovremeno siguran da joj niko neće poverovati niti da će iko reagovati. A čak i da iko reaguje, zna se presuda javnosti – ona je kriva, šta god da je posredi.

Međutim, nešto se promenilo. Uprkos svim izazovima sa kojima se kao društvo suočavamo, uspeli smo da oslušnemo huk globalnih dešavanja i priključimo se tom talasu koji od 2012. godine zapljuskuje moderni svet. Milena Radulović je to prva potvrdila.

Kako je rekla u najnovijem intervjuu za ‘’Nedeljnik’’, koji je dala nakon što ju je isti magazine proglasio Ličnošću godine, bila je spremna za osude, komentare, tabloidizaciju, ali nije bila spremna za ljubav, a dobila ju je. U mnogo većoj količini od ovog prvog. To je bio momenat koji je sve promenio.

Žrtve su osetile da ipak postoji onaj deo javnosti koji će imati razumevanja, koji neće upirati prstom u njih, koji ih neće kriviti za poteze njihovih nasilnika i koji će im biti zahvalan na takvoj borbi. Istovremeno, javio se i osećaj solidarnosti i želja da se pomogne drugim ili potencijalnim žrtvama.

Danijela Štajnfeld je odlučila da otkrije identitet svog napadača nakon što je ovaj javno pozvao učenike škole glume Mike Aleksića da se upišu u njegovu školu. Prethodno se silno potrudio da ga javnost doživi kao velikog aktivistu i protivnika bilo kakvog nasilja nad ženama.

Prema rečima same Danijele, ovo je bio ključni momenat da Tužilaštvu otkrije njegovo ime iako je prethodno od toga zazirala s obzirom na to da Tužilaštvo nije moglo da garantuje da ta informacija neće procureti u javnost. Ovaj put je za to nije bilo briga. Shvatila je da svojom pričom mora da sačuva neke druge mlade žene od sudbina sličnih njenoj.

Merima Isaković je, videvši šta se desilo Danijeli, odlučila da nakon 43 godine progovori o svom iskustvu nasilja. Na 18 strana dugom intervjuu za Nedeljnik ispunila je svoje obećanje dato u noći napada – kada je saznala da je njen napadač napao neku drugu ženu, progovorila je.

Devojčice iz Petnice su, posmatrajući sve što se dešavalo u slučaju Mike Aleksića, dobile snagu da se udruže, organizuju i u pomoć pozovu novinarku Jovanu Gligorijević kako bi joj ispričale svoj priču. Ta priča je konačno prekinula višegodišnji pakao zlostavljanja kroz koji su prošle mnoge Petničarke. Istovremeno, kroz tu priču smo saznali na koji način se su nadležni zataškavali kompletan slučaj jer je za njih reputacija institucije bila značajnija od uništenih života više desetina devojčica.

U ovoj godini dobili smo i prve konkretnije naznake problema u Jagodini, ali i prvi protest u znak podrške ženama iz ovog grada.

A kada je, pre samo nekoliko dana, politikološkinja Nina Stojaković iznela u javnost detalje brutalnog nasilja koje je njena sestra trpela od strane svog bivšeg dečka, inače repera koji je poznat javnosti, otpočela je još jedna mala online revolucija oličena u haštagu #nisamprijavila.

Tag je prvi put iskoristila dvadesettrogodišnja edukatorka Dejana Stošić koja je, kivna zbog čitave situacije sa pomenutim slučajem, reakcijom policije na isti, ali i reakcijom javnosti, odlučila da prva napiše zašto ona nije prijavila nasilje koje je nad njom vršeno. Napisala je tada: ‘’#NisamPrijavila niti rekla bilo kome jer me je bilo sramota i jer mu je majka advokat”. Samo 48 sati kasnije, tag je upotrebljen više od 20.000 puta.

Oh, da, osvestile smo se. I više nikada ništa neće biti isto. Jer spoznale smo snagu svog glasa, a posebno snagu udruženih glasova.

Spoznale smo moć digitalnih medija i naučile smo kako da ih koristimo u svrhe svoje borbe. Rastrgle smo stege nametnute sramote i krivice, a krotkost smo zamenile borbenošću. Počele smo da uviđamo sve te silne rodne stereotipe i da na njih pljujemo iz sve snage jer nisu ništa više do izmišljotina kreiranih da se nama lakše upravlja.

Edukujemo se o nasilju i traumama i spoznajemo sve zablude u kojima smo godinama živele smatrajaću da ‘’tako treba’’. Učimo se svim vidovima rodne ravnopravnosti neretko šokirane raznolikošću načina na koji se opstruisana.

I da, besne smo. Ali bes je dobar, jer pokreće na akciju. A ova godina je pokazala šta akcija može. I ne brinite, tek smo počele!