Zašto su Naomi Osaka i Simon Bajls za mene sportistkinje godine

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Estradno novinarstvo, nista novo, pa ni pametno, nazalost.

2. Odlicna columns lijepo napisano I svi oni od kojih se nesto ocekivalo u zivotu kroz skolu, profesionalnu karijeru ( posao) prolazili su kroz Sloane situacije.
   Sjecam se OI u Meksiku kada je evropska prvakinja na 800m Vera Nikolic odustala I Nikolic je bio sok za cenu YU, ali se ne sjecam se da je bilo tako velike osude na takmicare kao sada.

3. Vrlo ozbiljna tema i ozbiljan pristup, za pohvalu, iako se vise ne slazem nego sto se slazem sa autorkom. Ovde nije mesto za ozbiljnu polemiku, ali da pomenem dve stvari: Novak nije podlegao mentalnom pritisku, vec fizickom, nije mu mesto u ovoj prici… Jos manje je tu mesto za Milicu Mandic, ali bas zato je pominjem, kao primer briljijantne mlade zene koja se izborila sa svim pritiscima, pa moze da bude uzor i dokaz da je to moguce. Nekako je suvise pesimistican clanak, pa eto mog pokusaja da ukazem na svetlo na kraju tunela… Istina je da je pritisak na zivot zene jaci nego na muskarce, cak dosta jaci, ali vi ste bioloski jaci pol, mozete da se s tim izborite, a uvek ima i neki muskarac koji ce u tome pomoci!

4. dakle, pohvaljuje se – predaja unapred, neaktivnost, pasivnost, bekstvo?

5. Bravo Brano! Odlican tekst i osvrt na dogadjaje

6. Naomi Osaka nece da daje intervju posle grend slema, ali hoce nedelju dana posle toga kad se intervju placa. Anksiozna je kad treba da prica, ali ne kad je prate kamere 24/7 dok se snima dokumentarac o njoj. Nakon sto sam ga odgledala moje misljenje o njoj se promenilo- ne na bolje. Uz svo duzno postovanje prema Simon Bajls i tome sta je postigla- da li bi se odustajanje u bilo kom sportu od strane bilo kog sportiste zbog ‘mentalnih poteskoca’ tolerisalo i tome bi se aplaudiralo kao sto je to sada slucaj? Da li bi se pisali hvalospevi Djokovicu da nije igrao mec za bronzu? Da li se pisu sada njemu i Nini jer su predali mec? Zapitajte se to pa hajde da aplaudiramo i kazemo bravo Naomi sto mozes da priustis nepojavljivanje na intervjuima (i da ih dajes kad se placaju) i bravo Simon sto odustajes jer ti ‘vise nije zabavno’ (a imas hordu sponzora iza sebe koji ne smeju da pisnu pa mozes da se povuces kad hoces- a nekome si mesto na tom takmicenju uzela).

7. TRIGERUJU? Da li je to jos jedan novi izraz u srpskom jeziku? Mogu da vam navedem bar pet izraza istog znacenja na srpskom jeziku.

8. Tipično feminističko naklapanje, tlapnja i fraziranje, sve sa „pošastima patrijarhata“.

9. Došlo je takvo vreme da se veličaju slabosti, kojeg god porekla. Takmičenje u bilo čemu po automatizmu podrazumeva mentalni i fizički pritisak. Obe pomenute sportiskinje očigledno nisu bile spremne. Hajde sad do iznemoglosti da pričamo o njima kako su žrtve ustvari, iako nasuprot njima postoje hiljade sportista koji se takmiče i sportski podnose i poraze i pobede, kao i lične slabosti i ograničenja. Ne, hajde da pravimo od svakoga žrtvu, moderno je danas biti žrtva, nije moderno preuzeti odgovornost ni za šta pa ni za činjenicu da su obe sportiskinje isključivo svojom ličnom voljom i izborom tamo gde jesu. Ko ne može da podnese pritisak, ne treba ni da se bavi vrhunskim sportom. Sport nije samo fizička nego je i mentalna snaga.

10. Slon u staklarskoj radnji. Generacije koje odrastaju gledajuci ovu Olimpijadu – ne treba da budu inspirisani snaznim ljudima koji su iskreno dali sve od sebe i podneli jednake pritiske? Ne treba da pricamo o istrajnosti, volji, snazi, iskrenosti i odgovornosti, nego cemo sportistima godine da proglasavamo one koji odustaju? Sto bi mladi rekli “entitled”. Jao, jao, jadne one. Mentalni problemi su ozbiljna tema i njome drustvo treba ozbiljno da se bavi. Ovo je klasicno zatvaranje ociju na cinjenicu da su “sportiskinje godine” demantovane postojanjem hiljada i hiljada onih koji NISU odustali i koji zaista zasluzuju i pravu paznju i podrsku bas zato – sto nisu odustali, vec su bili dovoljno zreli da postuju takmicenje i druge sportiste do kraja. Nije do mentalnih problema nego do karaktera. Obe su stavile sebe na pijedestal prebitnosti, i gura se prica o tome kako su one jadne i sad treba svi da placemo zato sto su odustale. Nije ni trebalo da idu na Olimpijadu i zauzimaju mesto nekome ko bi bar postovao kolege sportiste i takmicenje. Ovim postupkom su obe ponizile sve svoje kolege obezvredjujuci njihov trud i rad, kao da oni nisu pod pritiskom. Jel ih neko terao zezlom na olimpijadu, sta?

11. Recimo da neko ima oboljenje anginu pektoris.Da li takva osoba treba da stavlja sebe u situacije visokog rizika po svoje oboljenje?Anksioznost i slicna psihicka oboljenja isto.Da li neko ko je anksiozan i bori se sa anksioznoscu treba sebe da stavlja u jedno od najtezih takmicenja na svetu i zizu javnosti koja “trigeruje”?Ili je neko hteo lovorike iako nije opremljen da te lovorike ponese?Idem da se takmicim na najvecem takmicenju al sklonite mi pritisak?Nebuloze.

12. Odakle poceti od toga sto si prepisala ovo sa americkog sajta ili od toga sto ne znas pojam sportiste? Za tebe je americka sportiskinja sportista godine zato sto su je americki novinari prozivali to je tebi pojam sportiste? Da li si uopste istrazila kada se ona povukla, da li su imali vremena da posalju drugu umesto nje. Ajmo dalje, da li je tebi jasno da je ona bila povredjena, da je crnkinja i da je iskoristila situaciju da bi ubirala poene na sazaljenje. Bla bla sta bi bilo da je muskarac opet americka retorika trenutno popularna, pa sta ako koristim sminku zene siluju svaki dan. Niceg casnog nema u ubiranju poena na kontu mentalnog zdravlja a ustvari si povredjen. Daaa ja sam zatucani balkanac, zalepi mi neku takvu etiketu jer se ne slazem sa tvojim glupostima, to je americki nacin.

13. Sjajno je videti Branino ime među kolumnistima!

14. Sportiskinja ili sportista godine ne moze biti onaj koji pobegne sa borilista vec samo onaj koji bez obzira na sve svoje mentalne i fizicke prepreke ostane na borilistu. Dok stigne do tog borilista ima sto sansi da odustane.Ovo nije ni sport ni anksioznost nego histerisanje.

15. Podržavam prvo svakoga, u svakoj profesiji, ko kaže: -Danas ne mogu ovo da radim, nisamu stanju. Što se tiče Simon, kao i Novak, uradila je dovoljno u sportu da ne mora nikad više ništa da uradi, sa punim pravom. Mada, koliko sam čitala na nekim stranim portalima, to njeno stanje je možda vezano sa nemogućnošću da uzima lekove za ADHD jer su u Japanu zabranjeni. Bez obzira šta je, svaka čast. Što se tiče Naomi, ona mi izgleda kao „kraljica drame“ i ništa više.

16. „dakle, pohvaljuje se – predaja unapred, neaktivnost, pasivnost, bekstvo?“ Vecina komentara sjajno odslikava danasnje srpsko drustvo. Bas oni koji, verovatno nikada i nisu bili u prilici da se nadju pred ovakvim izazovima, bez i trunke bilo kakvog RAZUMEVANJA, prodaju pamet. Shizofrenicni navijaci u jednom trenutku (naravno kada se pobedjuje), umiru od srece hvaleci pobednika, dok ga posle poraza, bez ikakve ograde, vredjaju i ponizavaju. Zbilja je mucno posmatrati koliko smo nazadovali u LJUDSKOSTI.

17. Porodicni prijatelj je psihijatar, sad vec sa preko 30 godina klinickog iskustva. U jednoj raspravi o anksioznosti i slicnim stanjima, rekao je nesto sto mi isprva zvucalo bas grubo. Ekstremno mali broj ljudi zaista objektivno boluje od anksioznosti. Velika vecina ljudi kojima se dijagnostikuje anksioznost su osetljivi ljudi, koji su osetljivi na – sebe. Stanja “ugrozenosti”, koja dovode do anksioznih ispada su cesto nedostatak mehanizama da se osoba izbori sa stresom. U osnovi narcisoidno dozivljenje stresnih situacija kojima osoba nesvesno (ili svesno) stavlja sebe u centar paznje. Emotivna dobit je samosazaljenje i sazaljenje okoline i komforna pozicija u kojoj osoba nije odgovorna za svoje delovanje i svoj zivot, u pitanju je visa sila koja je onemogucava da se adekvatno nosi sa stresom i zivotom. Kako vreme prolazi shvatam koliko je bio u pravu. U Americi gde zivim, svako drugo dete koje je vaspitno zapusteno odmah ima adhd za koji se daju lekovi. Zapravo dete nema uopste postavljene granice i proliva se na sve strane, sve mu pripada, svet postoji zbog njega, zivi van svake neophodne rutine i strukture i emotivne sigurnosti dok roditelji ponasanje svoje dece i svoj nerad sa njima svaljuju na adhd. Opet visa sila. Nisam ja, samo je palo.

18. Bravo Brano!

19. Zaista se nadam da niste profesor, da nemate kontakta sa decom bilo kog uzrasta. Jos se vise nadam da nemate kontakta sa mojom. Vi ocigledno nikada niste bili pred izazovom, ni najmanjim – u stvari, moguce je da ste bili ali da ste se bezbedno sklonili u anksioznost, savremeno pribeziste srpskih i svetskih kukavica, polusveta osetljivog iznad svega samo na sopstvenu straznjicu, sposobnog da se saoseca sa ljudima iskljucivo ako su na ekranu ili stampanom papiru.
    Da ste ikada bili izazvani, znali bi ste makar malo vise od ‘prodavanja pameti’ koje ste postovali, a u Vasem slucaju ono sto je mnogo gore – PRODAVANJA VRLINE – koje ste, zajedno sa autorkom gornjeg hvalospeva sebicnosti i samobitnosti ogrnutog u samozadovoljni tantrum zmisljene ili stvarne nesrece sa jedinom porukom – ‘gledajte me!’, jedino pokazali. Zbilja je mucno da se takvi kao Vi pozivaju na ‘ljudskost’ o koju se niste ni ocesali iako je svuda oko vas.

20. Molimo ,,novinarku“ da prekine da se bavi svojim poslom.
    Voleo bih da je neko posalje da izvestava sa finala u kome igra Osaka, pa kad ne moze da uzme izjavu da izvesti o dogadjaju, onda ce da shvsti koje stavove zastupa.
    Osaka ima OBAVEZU da govori za medije, ako odbija – ne moze biti sportista na tom nivou.
    Simon Bajls – pala na dopingu. Toliko.