Srbi možda i ne vole vlast, ali to vešto taje, pa je, mahom, poštuju ili joj se, bar, ne zameraju. Znate ono kad je, nekoć znameniti, opozicionar pitao seljaka za koga će da glasa, a ovaj mu odgovorio: „Glasaću i za tebe kad budeš na vlasti.“
Naš glavni junak možda intimno i ne voli predsednike, ali ih, neovisno od toga kako se zovu, javno ljubi, vrlo se slika s njima i obožava da drži njihove fotografije umesto šustikli.
Naročito, kad šuma ozeleni i kad, po srpskim drumovima, niknu zimske rupe. Kad, elem, grane proleće, eto Mrke, a gde je Mrka – tu se puno obećava i dobro krka. A leti je „inženjer Mrkonjić“, kako mu je, daleke 1999, „godine obnove zemlje“, protepao RTS, baš u top-formi.
Dok slobodni i demokratski mediji, za koje smo se, jelte, borili, nezavisno beleže:
Te, Milutinu Mrkonjiću je žao što, među prisutnima, na proslavi 21. rođendana Socijalističke partije Srbije, nije bilo i predsednika Slobodana Miloševića.
Te, ing. Mrkonjić iskreno veruje, i da je Milošević živ, da bi SPS bila na vlasti u koaliciji sa DS i G17 plus, jer je pokojni predsednik bio tvorac i ideolog ove današnje „koalicije koju pravimo“. Jer, puno novina koje smo uveli posle njegove smrti – kaže Mrkonjić, a ne ja – bilo je upravo na tragu njegovih (ne Mrkonjićevih nego Slobinih) razmišljanja.
Te, ing. Mrkonjić smatra da Srbija ne može bez socijalističke i leve ideje, jer je zemlja radnika i seljaka. A levo, to je Socijalistička internacionala, a u Internacionali je – dodajem ja – DS, sa svojom punopravnom foteljom, a u krilu joj se švercuje i SPS.
– Pa, šta ako sam slagao za jedan rok? Kada dajem rok, dajem rok za sebe i za one koji rade, ne mora da bude tačan svaki rok! – ume tako da odbrusi ing. Mrkonjić, kao nedavno, na novinarsku insinuaciju da, po ko zna koji put, pomera rokove i sad govori kako će celokupni koridor 10, umesto do polovine 2012, biti gotov do avgusta 2013.
E, sad ing. Mrkonjić (ne bi on, majke mi, al’ hoće ga ljudi), jedino zbog toga, želi još jedan mandat jer finiš gradnje autoputa ne želi da prepusti ikome drugome.
Što je, opet, manje od još dva mandata koliko, ako dobro razumem nakanu programa „Srbija 2020“, zahteva aktuelni predsednik što se, takođe, slika sa ing. Mrkonjićem.
Još se puščane cevi nisu bile ni ohladile, a ing. Mrkonjić instaliran je 18. juna 1999, na funkciju direktora Republičke direkciju za obnovu zemlje, netom formirane „radi obavljanja poslova koji se odnose na otklanjanje posledica na infrastrukturnim i drugim objektima koje su nastale agresijom snaga NATO-a na našu zemlju“. Uz opštu mobilizaciju, ikonografiju i kostimografiju, priličnu dobu obnove i izgradnje posle II svetskog rata, kao prinudni šef svih naših gradilišta krpio je Inženjer rupe, postrojavao i preslišavao građevince i otkrivao instant mostove koje je Sloba, potom, promptno otvarao. A Inženjeru je, shodno Predsednikovom obećanju „niko ne sme da vas bije“, preostalo jedino da uživo, specijalno za Drugi dnevnik RTS-a, viče i preti izvođačima radova.
Pre toga, smišljao je europolise, slobodne zone, železničke čvorove, autoceste, zaobilaznice, a Predsedniku, o jubileju svog CIP-a, lično uručio Počasnu jugoslovensku nagradu za veliku ličnu podršku graditeljstvu i stvaralaštvu!
Većinom od 127, od ukupno 250 glasova narodnih poslanika, pre tri jula, izglasana je Vlada premijera Mirka Cvetkovića, u kojoj je ing. Mrkonjić izabran za mr Velju Ilića.
Za tri godine mandata Vlada je zaista, kako je u svom ekspozetu i obećao mandatar, „ostala opredeljena za evropsku budućnost i da neće prihvatiti nezavisnost Kosova“. Ma šta to značilo.
Premijer je, mudro, po principu „ne možeš da me uhvatiš ni za rep ni za glavu“, obećao još ponešto, kao, na primer, da će će vlada jačati ekonomiju i socijalnu odgovornost i odlučno se boriti protiv kriminala i korupcije, kao i za međunarodnu pravdu.
Ali se malo i zaleteo, zaigravši se rokovima, tim omiljenom, a opasnim hobijem ing. Mrkonjića. Pa, izobećavao: dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju do kraja 2008. godine; dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj, rast bruto domaćeg proizvod od 2008 do 2012. po stopi od sedam odsto godišnje; otvaranje 200.000 novih radnih mesta do 2012, čime bi se stopa nezaposlenosti smanjila sa sadašnjih 18,1 na 11,9 odsto; završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na Koridoru 10, početak gradnje autoputa prema južnom Jadranu, proširenje i modernizaciju regionalnih puteva, modernizaciju Koridora 7, početak gradnje gasovoda „Južni tok“; veće zarade, veće penzije, veću socijalna odgovornost, veću mogućnost za zaposlenje, manje korupcije i tako dalje, i tome slično.
Graditelj Potemkinovih sela iz devedesetih, bivšeg bivšeg predsednika je 2000. direktno doveo do izbornog poraza. A, i ove, poslednje godine mandata ing. Mrkonjić se ponovo baš razmahao…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
