Severnim Srbima iz „južne srpske pokrajine“ usprkos, Borislav Stefanovićodleteo je u Brisel, sve se dičeći kako ima „pun mandat i podršku“ Vlade za ono što je (ne znamo šta) dogovorio i ono šta (ne slutimo šta) treba do 9. decembra još da dogovori.
Premijer Kosova Hašim Tači „preveo“ je našeg usmenog pregovarača malo slobodnije, otprilike tako da kosovska strana neće odustati od svojih stavova o „integrisanom upravljanju granicom sa Srbijom“. Njegov zamenik Hajredin Kuči bio je još precizniji: Edita Tahiri je, na jučerašnjem „obaranju ruku“ sa našim Borkom, „imala mandat“ da od od Brisela i Vašingtona „zatraži tako snažan pritisak da će Srbija biti prisiljena da sprovodi dogovoreno“.
Morala je zato promptno da reaguje i Kolundžija lično, podsećanjem kako Demokratska stranka „nikada nije pristajala na ucene (ne znamo na koje, niti na čije…), a neće ni ubuduće“. No, bilo je to nedovoljno glasno, pa je iz Bajatovićevog Dvora podviknuo i predsednik DS u odelu šefa države: „Nastavićemo da vodimo konstruktivnu politiku, a ona podrazumeva da nikad i ni na koji način nećemo priznati nezavisnost Kosova!“.
U svom malom mozgu cenzurišem jeretičku misao: Pa, ljudi moji, u vezi s ovim usmenim diplomatskim predanjem o Kosovu, hvatam sebe da više verujem albanskim nego ovima što guslaju u ime naše pregovaračke reprezentacije!?
Eh, da – kad smo kod Borkovog „punog mandata“: Čak i evrofanatični mediji u Beogradu, tvrde da na prošlonedeljnoj sednici Vlade čak sedam ministara nije glasalo za taj „mandat“, iako je sednica bila dopisno-elektronsko-telefonska, kako, inače, i priliči situaciji kada je na dnevnom redu državni i teritorijalni integritet Srbije…
Ali, čak i da novinari lažu, pa da su i svi članovi Vlade glasali za „pun mandat“, kao običan politikolog, pozvan sam da podsetim naše vrle režimske pravnike, ovlašćene zakonopisce i ustavotumače da Vlada (samo) obavlja izvršnu vlast. A nigde u svetu, ona nije ta koja, bez parlamenta ili odluke građana na narodnom referendumu, ulazi u razgovore o skraćivanju sopstvene zemlje, amputiranju dela njene teritorije, pretvaranju sopstvenih sunarodnika i građana u strane državljane i tome slično.
A, ako je to onom delu naših vlastodržaca koji uveliko prepariraju srpsko javno mnjenje za vreme u kome ćemo živeti u Srbiji bez Kosova uopšte bitno, čudno je to poimanje demokratije u kojoj odluku o tome dokle smo i koliko nas je donosi vlast koja nije pobedila ni na prošlim parlamentarnim niti dobila, kako se to ovde stereotipno tepa, „mandat građana“.
Podsećam, na izborima održanim 11. maja 2011. godine, ovako su građani glasali za stranke koje su postale parlamentarne: Lista „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“ dobila je 1.590.200 glasova; „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj“ 1.219.436 glasova; lista „Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – Vojislav Koštunica“ 480.987 glasova; „Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Jedinstvena Srbija“ 313.896; „Liberalno-demokratska partija – Čedomir Jovanović“ osvojila je 216.902 glasa; „Mađarska koalicija – Ištvan Pastor“ 74.874 glasa; „Bošnjačka lista za evropski Sandžak – dr Sulejman Ugljanin“ dobila je 38.148 glasova; „Koalicija Albanaca Preševske doline“ 16.801 glas.
Bez mandata u Narodnoj skupštini Srbije ostali su „Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić“ koji je osvojio 22.250 glasova; „Da se selo pita – Narodna seljačka stranka – Marijan Rističević“ sa 12.001 glasom; „Reformistička stranka – dr Aleksandar Višnjić“ sa 10.563 glasa; „Romska partija – Srđan Šajn“ sa 9.103; „Pokret Moja Srbija – Branislav Lečić“ sa 8.879 glasa; lista „Ujedinjeni Vlasi Srbije – dr Predrag Balašević“ osvojila je 6.956 glasova; „Građanska inicijativa Goranaca“ 5.453 glasa; „Romi za Roma – Miloš Paunković“ 5.115 glasova; „Unija Roma Srbije – dr Rajko Đurić“ 4.732 glasa; „Vojvođanska partija – mr Igor Kurjački“ 4.208 glasova; „Narodni pokret za Srbiju Milan Paroški“ dobio je 3.795 glasova; „Crnogorska partija – Nenad Stevović“ 2.923 glasa; „Savez bačkih Bunjevaca – Mirko Bajić“ 2.023 glasa, a „Patriotska stranka dijaspore – Zoran Milinković“ 1.991 glas. U birački spisak bilo je upisano 6.749.688 birača, a glasalo ukupno 4.141.176 birača (u toj cifri je i 88.148 nevažećih listića). Broj primljenih glasačkih listića je 6.814.527, od čega je neupotrebljeno ostalo 2.673.351.
Ko iz ovih cifara – a tri i po godine kasnije, rejting vladajuće koalicije u biračkom telu je još porazniji nego 2008 – „izračuna“ da Borko Stefanovićima „pun mandat“ da dogovara „integrisano upravljanje“ na administrativnim prelazima koje Euleks tretira kao državnu granicu, zaslužio je Nobela za matematiku.
Neka mi oprosti Borko, jer ne sporim da je on jedan od naših najsposobnijih državnih službenika mlađe generacije, ali, na Aranđelovdan 2011, iako nisam potpisnik „Preokreta“, ja sumnji Čedomira Jovanovića nemam šta da dodam: „Sumnjam da sadašnja vlast namerava da sa Srbima na severu Kosova uradi ono što je Slobodan Miloševićuradio sa Srbima u Hrvatskoj i Bosni.“ Daj Bože da Čeda ne ispadne ptica zloslutnica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.