Pa, da rekapituliramo „gde smo i šta smo“, posle jednog od najposećenijih i najbolje organizovanih mitinga u bližoj istoriji srpskog višestranačja… Manifestovali su naprednjaci ono što se i znalo – mnogo su jaki. Potvrdili da su, u ovom trenu, najbrojnija i najdisciplinovanija stranačka vojska u Srbiji. Dokazali da im je rejting u zemlji – u zenitu. I imidž im u Briselu i Vašingtonu – sudim po Nikolićevom i Vučićevom govoru – ide uzlaznom putanjom.
Ali, nažalost, fanova „Promena“ (verujem, čak, i simpatizera „Preokreta“), niti smo, makar i za dan, bliži prevremenim izborima, niti je Srpska napredna stranka, bar i za dlaku, bliža vlasti no što je bila do subote. U to ime, još jednom ću parafrazirati samog sebe.
Kad bi izbori bili ove nedelje, SNS bi, bez sumnje, nadgornjala Demokratsku stranku. Naprednjaci bi bili pojedinačni pobednici bez „kontrolnog paketa akcija“, kao što su to, u više navrata, bili, dok su nosili radikalske uniforme.
Bila bi to još jedna pobeda u stilu onog Pira koji je dobijao bitke, ali izgubio rat. Tomislav Nikolić, sa sve Velimirom Ilićem, Vulinom i Milankom Karić, još jednom bi, kao u proleće 2008, izgubio u „zaustavnom vremenu“ ili na penale.
Bez saveza sa Vojislavom Koštunicom i Vojislavom Šešeljem, naprednjaci nemaju „koalicioni kapacitet“ za formiranje nove vlade. Sa Koštunicom, ako sam dobro obavešten, nešto posebno ne mrmore. Sa haškim utamničenikom su – na kletvama. A i pitanje je, kada bi se Šešelj vratio do izbora, bi li mu bio bliži Tadić koji ga, ruku na srce, nije deportovao u Hag ili kum što mu je masakrirao stranku koju mu je ostavio na čuvanje?
Šešeljevom, nije nemoguće povratku, zato, biće da se, skoro jednako kao njegovi obezglavljeni radikali, raduju i u DS.
Ostaje varijanta B ili, ako više volite, A: postizborni savez naprednjaka sa strankom predsednika Srbije, pod uslovima predsednika DS. Koji, i jedni i drugi, drže kao „opciju za ne daj bože“.
Predsednik Srbije već se, one izborne večeri, pre dve i po godine, pre obnarodovanja izbornih rezultata, sa svog partijskog balkona, oprobao kao prosvećeni diktator u pokušaju. Neću dozvoliti da oni drugi formiraju vladu – zapretio je, obožavam da podsećam na te njegove reči, demokratski predsednik demokratske Srbije i DS. Zašto to, na primer, ne bi uradio još jedanput? Samo prvi put boli, drugi put je mnogo lakše. Nikolić mu je „pripretio“ stiroporom, jer je, biće, bilo prestudeno za „zelenu salatu“ Bogoljuba Karića.
Meteorološka prognoza „stiropor u aprilu“ podsetila me na Vukovo „vidovdansko saborovanje“ i logorovanje po Pionirskom parku 1992. Rezultat je bio – nula. Sloba primio predstavnike opozicije, studentski lider Dragan Đilas mu „skresao u brk“, a Sloba nastavio po starom. A izbori, na kraju, bili kada je Sloba procenio da treba da budu.
Nemojte da se iznenadite ako Boris Tadić – i javno i protokolarno – od aprila, počne da poziva u goste, prima u pohode. SNS mu se ionako nudi, doduše diskretno; LDP, manje-više, otvoreno; i ovi Koštuničini bi, verovatno, samo da, posle nokdauna koji traje tri godine, i dalje nisu u svojoj inadžijskoj fikciji „šta nas to jadne snađe“.
Ako osećate neki opor ukus u ustima od svega ovoga, udahnite i malo optimizma. Zar nije, ipak, velika pozitivna promena, u odnosu na „ona vremena“, i sama činjenica da o dolasku ovih ili onih na vlast više ne razmišljamo fatalistički, već se jedimo samo po parametrima nekih ličnih simpatija i antipatija ili sopstvenih malih interesa? Priznajte to sebi i biće vam lakše. Ja jesam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
