A ti beži na šljunkoviti Hermo

Kao sto lepo piše kod Platona, postoje četiri vrste nesavršenih, ali empirijskih država, dakle, svih onih koje su, još onomad, antički Grci, svojim iskustvom, bili stigli da upoznaju i raspoznaju. Pa, hajde da obnovimo gradivo iz Platona: Najpre, tu su ona državna uređenja koja mnogi hvale, poput kritskog i spartanskog, a zovu se timokratija ili timarhija; slede ona koja nešto manje hvale, a puna su zala – to su oligarhije; treći tip države je demokratija; a naposletku je „plemenita“ tiranida koja je četvrta i poslednja bolest države… Pa, ispada tako da sve države, osim, naravno, idealne Platonove, jesu bolesti već same po sebi, samoubilački kancer koji državu postepeno razara i razjeda iznutra, iz same njene konstitucije.

No, da vidimo gde smo mi tu i šta smo? Spartanska timokratija – ne, nikako! Oligarhija – postoji opravdana, ali teško dokaziva sumnja! Demokratija – a, jok! Biće da smo nekako najbliži plemenitoj tiranidi…

Evo, evo, podastirem dokaze! Ono, jeste, za Slobina vakta dešavalo se i da u Drenici, gde, decenijama unazad, nije bilo srpske glave ni uveta, za listu Miloševića i SPS glasa i do 104 odsto od broja upisanih, isključivo albanskih, birača! Dogodilo se, 1997, i da je, u istoj toj Drenici, uporištu militantnih Albanaca, po zvaničnim rezultatima koje je verifikovala Republička izborna komisija (od milja: RIK), Milan Milutinović, na predsedničkim izborima koje je, navodno, dobio protiv Šešelja, uknjižio više od 90 glasova upisanih birača, a sve ukupno nekoliko stotina hiljada Albanaca, iako su oni, kao što je svako ko nije bio slep kod očiju znao, skoro stoprocentno bojkotovali te iste izbore. Ali, ruku na srce, niti se pok. Milošević nešto busao u prsa takvim pobedama, niti se tadašnji portparol Es-pe-esa Dačić, u to ime, nešto trtio.

Ali, zato sadašnji ministar radničke skrbi i socijalnog staranja, jedan od onih junačina sa terazijske bine „herojskog“ kontramitinga (pročitati „Bilo je to ovako“ Mirjane Marković), od 24. decembra 1996, danas veli: „Članovi RIK treba da glasaju po zakonu i na osnovu izražene volje građana (a ko je meritoran da utvrdi pod kojim okolnostima je ta volja izražena?), a ne po nalogu partija!“ Dok drugi terazijski junačina, autor slogana „Jul je kul“ (pročitaj šta o njemu misli M. Marković), bespoštedno, uz pomoć kajrona, teroriše Srbiju pretnjom Svevidećeg Oka: „Ne bira RIK predsednika već građani! A na kraju odlučuje Upravni sud!“ I, više za sebe, utvrđuje gradivo: „Sve dok su mirni, protesti mogu da traju 10 godina, ali – nećemo dozvoliti nasilje na ulicama!“

Prema Herodostu, lidijski kralj Krez poslao je svoje izaslanike u Delfe da upitaju proročište hoće li mu vladavina biti duga veka. Pitija mu je odgovorila: „Kad mazga jednom sedne na međanskih kraljeva presto, tad ti na šljunkoviti Hermo ostaje smesta da bežiš; na Liđane tankih nogu, i na sram ne misli tada!“ I, šta, naravoučenijem poučeni, Krez učini: „i pobeže kraj peskovitog Herma, i ne sačeka i ne zastidi se što ga smatraju kukavicom…“