Živimo li bolje otkako je Njegova ekselencija zaseo na tron srpskih vladara? Dapače, što nas jače bombarduju s tim da će nam, za dve, tri, pet, (…upiši sam…), „samo što nije“, godina, biti bolje – to nam je sve gore. Gdje je Kosovo i Metohija? Svakim danom, u svakom pogledu, sve dalje od Srbije. Eno ga po svetskim forumima, bez Borkove „fusnote“, eno ga u MOK-u, u međunarodnoj rukometnoj, u plivačkoj, uskoro i košarkaškoj organizaciji, nogometna momčad Republike Kosovo igra međudržavne utakmice…
„Vi treba da ostanete ovde. Ovde je vaša zemlja, ovde su vaše kuće, vaše njive i bašte, vaše uspomene. Nećete valjda napustiti svoju zemlju jer se u njoj teško živi, jer su vas pritisli nepravda i poniženje. Treba da ostanete ovde i zbog predaka i zbog potomaka. Pretke biste obrukali, potomke razočarali. Ali, ne da, ostajući, trpite, izdržavate i podnosite stanje kojim niste zadovoljni. Naprotiv. Treba da ga menjate…“
Nije ovo ni Šantićevo „Ostajte ovdje“, nije, nažalost, ni samokritičko podvlačenje crte ispod, tri zime predsedničkog mandata Nikolić master Tomislava. Samo sam citirao poruku Slobodana Miloševića kosmetskim Srbima, iz one „besane noći“, 24. aprila 1987, u Kosovu Polju. Najdirljivije i najiskrenije, valjda zato što je bilo ljudsko a ne političko, Miloševićevo javno obraćanje tokom njegove vladavine.
Na jučerašnji datum, pre 16 godina, u Rambujeu su okončani pregovori kojih nije ni bilo, a na kojima je Beograd prihvatio skoro sve američke diktate osim onog ključnog – vojne okupacije tadašnje SRJ od strane NATO-a. Srpsko odbijanje ultimatuma bilo je alibi za vojnu, ali i parapsihološku NATO agresiju. Ovu drugu predvodio je Alister Kembel, u današnjem našem teatru apsurda, savetnik aktuelnog srpskog kancelara, a ondašnjeg našeg ministra propagande.
Nesrećni master menadžmenta, a predsednik Republike ovdašnji, zabavio se o svom jadu. Taman naučio šta je to „rollover“, a vođa „videlista“ i kancelar Srbije, zadao mu nov domaći zadatak iz naprednog engleskog: da nauči termin „manager service agreement“, s prevodom na smederevski. Njegova ekselencija, elem, bio obećao nešto do 9. februara, pa ga prevelo žedna preko vode. Ali, i da mu oprostim, ko velim, ima vremena Ekselencija da, do kraja godine, do trenutka suočenja s „pravno obavezujućim sporazumom Srbija – Kosovo“ (mada se neki kunu da će to u briselskoj agendi biti bačeno na sto već do leta!) – privede kancelara i potkancelara Srbije poznavaniju prava apropo teritorijalnog integriteta države koju, nemilice, predstavljaju. Međutim, Ekselencija je, još 8. maja 2013, u intervjuu RTS-u, priznao da je, radi dobijanja datuma za početak pregovora sa EU, svesno prekršio Ustav: „Ja sam zamolio i Ustavni sud i predsednika Narodne skupštine da sačekaju da postignemo dogovor, da iz toga proistekne zakon o suštinskoj autonomiji KiM, pa da onda reaguju“. I, od tada, evo do današnjih dana, najavljuje novo kršenje Ustava, radi vađenja vlastitih fleka: „U pregovorima s Prištinom još se sve kreće u granicama u kojima Srbija može Ustavnim zakonom da kaže da su Kosovu date veće nadležnosti nego Vojvodini!“ „Sestre karmelićanke“ iz Ustavnog suda Srbije su, upravo na direktnu urgenciju Ekselencije, odlučile da nisu nadležne da ocenjuju ustavnost Briselskog sporazuma jer su promptno procenile da nije reč o pravnom no o političkom aktu. Predsednik zato ima dva puta: da se odmah lati Ustava zemlje Srbije i spasi obraz ili da nastavi da izigrava sramnu političku „krpu“ dvojca Vučić – Dačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.