Bauk Hana kruži Evropom

Klimnuo je na njegovu tvrdnju da „bauk nacionalizma“, renesansa desnice, povećanje populizma i nacionalističke retorike, pred očima nadnacionalne Evrope, i to baš u danima kada je Tramp porazio Hilari, a proruski general stao na čelo evrounijske Blgarije, iznova prete (a kome bi drugome?) – Srbiji!

Da je Srbija, za „sirote, male hrčke“ iz Brisela, „Žika Živac, dežurni krivac“, osećamo već predugo, ali da preplaćeni specijalni evropski opserveri, još nisu naučili razliku između nacionalizma, na jednoj, i šovinizma, fašizma, nacizma, antisemitizma i ostalih čeda te iste, „dobre stare Evrope“ – tek sad smo saznali.

Biće da se prekaljeni politički narodnjak Han uplašio rezultata budućih predsedničkih izbora u svojoj zemlji. Pošto ankete govore da su Trampovi fanovi – budući Hoferovi glasači u Austriji. A među njima i najmanje 120.000 Srba sa austrijskim pasošem. Jer, kao što je američki „mejnstrim“, uz sasluženje kvazidemokratskog „sveštenstva“, plašio mečku rešetom, tj. Trampom, tako se u Austriji i, uoči ponovljenih izbora, širi strah kod birača da bi izbor „nacionaliste“ Norberta Hofera za predsednika mogao da vrati zemlju u prošlost, u izolaciju, i povede je putem „bregzita“, a kandidatu Slobodarske partije se, uz pomoć oligarhija iz zemalja članica EU, imputira mržnja prema drugim narodima (iako se ova stranka jedina protivila jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova), zato što se protivi migrantskoj politici kancelarke Nemačke.

Gledao sam ovih dana kako protežer zvaničnog Brisela Van der Belen, „naš predsednik centra“, sa plakata širom Beča, dramatično upozorava da su izbori 4. decembra „važniji nego ikada“, da je „razlog za to ekstreman“, da „za ugled Austrije u svetu“ mora da se „odlučuje razumno“ i „pouzdano umesto ekstremno“, da građani posle glasanja „ne bi bili iznenađeni izbornim rezultatom“. Dok se Hofer preporučuje: „Srcem i dušom za Austriju. Tvoja domovina te treba. Odlučite onako kako osećate. Za dobre odnose sa SAD i Rusijom, umesto ispunjavanja zapovesti Angele Merkel… Tako mi Bog pomogao.“

U socijalizmu je optužba za nacionalizam služila kao etiketa za diskvalifikovanje antikomunističkih snaga, a u Francuskoj je, od vajkada, baš kao i u Nemačkoj i SAD, podrazumevao patriotizam, ljubav prema naciji i otadžbini. Kod nas, i danas postoje stereotipi i predrasude o ljubavi prema svome, iako ona isključuje šovinizam odnosno mržnju prema pripadnicima drugih naroda. Ovde je, na žalost, još uvek na delu tumačenje „nacionalizma“ iz komunističke verzije „Enciklopedije Jugoslavije“ (1978) koja je određivala da je „nacionalizam kult sopstvene nacije koga karakteriše šovinistički odnos i raspirivanje mržnje prema drugim nacijama, a svoj najviši domet ispoljava kroz genocid i fizičko istrebljenje drugih naroda“, iako čak ni Marks, ni Engels, ni njihovi kalifi nisu propovedali nadnacionalni marksizam ili negirali postojanje nacionalnih podela i u samoj radničkoj klasi. Nacionalista je onaj koji svakoga trenutka poštuje i uvažava svakog čoveka, svakog drugog građanina, ali poseduje i osećaj privrženosti vlastitoj naciji kao kolektivitetu, sopstvenoj državi i njenim interesima…

Da nije bilo nacionalizma ne bi došlo ni do stvaranja nacionalnih država, čije su međe definisane jezičkim ili kulturološkim granicama kojih se danas odriču samo autošovinisti, ali ne i političke elite zemalja samoproklamovanih boraca protiv nadirućeg nacionalizma. Zato Kancelar srpski treba da se opusti od Sizifovog preumljivanja građana i ispunjavanja zaveta da će „Vlada Srbije pokušati sve da se ide u tom (Hanovom) pravcu“.