Bebeći skener

Dakle, i onomad i, evo, danas ista anamneza: ko god je kritikovao neke poteze pokojnog premijera Đinđića, ko god je poslednjeg 16. oktobra navijao za politički poraz Gospodara

Crne Gore, Brda, Stare Hercegovine i Boke, ko god promptno ne aminuje svaki potez bezgrešnog Kancelara srpskog i cele Srbije, taj je, činjenjem ili nečinjenjem – insinuira dalje „bebeći skener građanina pokornog“ – prizivao nešto ružno tim političarima!?

Bože me sačuvaj! Još od pre četvrt veka, otkako su, jednog dana, iznenada pukle sve četiri gume na Slobinom automobilu, pa do danas, uvek sam pisao da svaku pretnju usmerenu prema fizičkom integritetu, ne samo političara, nego svakog građanina – nadležni organi moraju da uzmu sa najvećom ozbiljnošću. Pa, ako u tome neretko ima i zicer spina, neka to ide na obraz i dušu onima koji se time igraju i sprdaju.

Kao, na primer, u „pokušaju terorističke agresije sa elementima inostranosti iz Srbije“ na don Mila lično. Jer, čim je Državna izborna komisija CG, opet silom, legitimisala izbornu krađu, još 11 (pored prethodnih šest „greškom privedenih“, pa ekspresno puštenih) „terorista“ iz Srbije prekomandovano je u obične „kriminalce“! Iz čega zaključujemo da je Gospodara donjeg, usred Podgorice, trebalo da hapsi samo jedan penzionisani i bolesni srpski žandarmerijski general i jedna dama…

Ali, to nije posao ni moj ni tvoj, ni Instituta za javno zdravlje, a kamoli nekog privatnog „Instituta za javnu politiku sa elementima inostranosti“. Međutim, neko očigledno ne radi svoj posao ili ga ne obavlja na valjan način, jer sam Kancelar tvrdi da „direktor BIA nije znao šta da mu kaže“, a NJegova ekselencija (čestitamo mu jubilej: 18 meseci otkako je svoj kroki krokija plana o Kosovu dostavio Kancelaru na kiseljenje!) veli da su „neki ljudi u bezbednosnim službama zakazali“…

Danas skoro da se složim sa Sandom Rašković – Ivić. S tim što bih ja to produžio i na: „Pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar, knjigovezac, staklorezac, vidar, zidar, i kritičar i političar, i pedagog i demagog, policajac ili pajac, mesar, tesar ili klesar, kovač, trovač, mlinar, vinar, veterinar, kuvar, čuvar, daktilograf i fotograf, i scenograf i geograf, polupesnik i bolesnik, bilo šta, bilo šta, bilo šta…“ I, ne: mogao je biti – on je to već! Stručnjak opšte prakse, specijalista za sve i svašta.

Ostaje nada da se, u najnovijoj epizodi „državnog udara“, ne krije pokušaj ućutkivanja svake kritike na račun vlasti, pod izgovorom otkrivanja rupe u saksiji, tj. činjenice da je „država u opasnosti“ od ataka „elemenata inostranosti“, bilo da je reč o Moskvi, MI6 ili veleposlaniku Skotu. Najveći germanofil posle današnjih naprednjaka, u sličnoj iznudici, ovako se opredelio: „Nemačka Adolfa Hitlera, čija su brojna blagotvorna nastojanja ostala neshvaćena od izvesnih naših sugrađana – ta Nemačka učinila nam je veliku čast dajući nam odgovornu vladu!… Nemačka je razumela natčovečanske napore elite našeg naroda koja je svom snagom pregla da uspostavi saradnju našeg i nemačkog naroda. Razumela je i priznala naše pravo na bolji život – isto onako kao što nikome nije osporavala pravo na život, ali ne izvan evropske zajednice naroda!“ (đen. Nedić, „Obnova“, 9.9.1941) Ako je samo tu izlaz iz tunela – zašto nam se to ne saopšti?