Beograd na suvom

Ili, ako je već, iz nekog filantropskog razloga, poželeo da Tačija, Vašington i Berlin časti sa 200 milijardi dolara srpske alajbegovine, kolika je, prema grubim procenama, vrednost ukupne javne i (doskora) društvene imovine Srbije na Kosmetu – PPV je, makar, morao da uvede „zavet ćutanja“ za svog brbljivog premijera. Koji je, „mrtav hladan“ i ničim izazvan, juče, svojim „kažiprstom“ (p)overio Suzani Trninić da smo „Sveti datum“ dobili, ne zbog frapantnih reformi, u šta je slepa raja verovala, već „upravo zbog napretka u vezi sa odnosima sa Prištinom“. Pa, pojasnio da – „ako išta zapne oko odnosa s KiM, zapeće i pregovori sa EU“?!

Nekako u ovo vreme, prošle godine, jedan funkcioner američkog ministarstva finansija predložio je da bi SAD, radi sprečavanja nadolazeće recesije, mogle da prodaju (a ne zabadava daju) Aljasku – Kini ili, bivšoj vlasnici, Rusiji, po početnoj ceni od četiri biliona dolara, da ne rečem, po Bačeviću, valjda, četiri hiljade milijardi dolara. Što je, opet, podgrejalo nade nekih ruskih iluzionista da je taj kupoprodajni ugovor moguće osporiti jer, navodno, Aljaska nije ni prodata već Amerikancima data u najam na 99 godina.

Nakon 126 godina pripadanja Rusiji, više od milion i po kvadratnih kilometara Aljaske prodato je, 1867, Sjedinjenim Državama za 7,2 miliona tadašnjih dolara ili 11 miliona „zlatnih“ rubalja. Iza ovog ćoravog posla ostale su legende: te da je tih sedam miliona „zlatnih“ dolara potonulo s brodom u Finskom zalivu, preko toga da je prodavac u ime Rusije, Eduard Steklj, novac pohranio u londonsku banku, ali i da je sam potrošio 165.000 – što za advokate i „potplaćivanje novinara i kongresmena“, što zadržao kao proviziju za sebe. Beogradska „Politika“, izračunala je, još septembra 1912, da su Amerikanci tom špekulacijom sa kupovinom zemljišta, već u tih prvih 35 godina, ostvarili dobit od čak 1.200 odsto! U međuvremenu su na Aljasci pronađeni i zlato, platina, ugalj, olovo, antimon, nikl, pa nafta i gas – te je godišnji nacionalni dohodak ove federalne američke države danas više od 40 milijardi dolara!

Meni je ostalo da još jednom konstatujem ono što sam učinio i u kolumni „Srbija do duvara“ (19.3.2013): da oficijelni Beograd i dalje, glede Kosova, mazohistički, razgovara o svemu i svačemu, osim o onome što Zapad jedino razume, a u čemu su pregovarački argumenti apsolutno na srpskoj strani – o imovini države Srbije na Kosmetu.

Naš Republički geodetski zavod beleži da 641.071 hektar ili čak 57,79 odsto zemljišta na Kosovu nesporno pripada Srbima i drugim nealbancima ili Srpskoj pravoslavnoj crkvi!? Projektovana vrednost uzurpirane imovine kosovskih Srba je 50 milijardi dolara, a moj zemljak Nenad Popović („Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije“) brojkama pokazuje da Srbija, samo po osnovu dokazive imovine svojih građana i preduzeća, potražuje na Kosmetu 12,5 milijardi dolara. Od toga, objekti Elektroprivrede Srbije na Kosovu vrede opipljive tri milijarde. Taman koliko i naš i šeikov beogradski san na vodi.