Dok je Gordana Bodrum Čomić, opomenama „samerenim“ Svetom pismu, tj. Poslovniku, rafalno kosila radikale što su, još jedini od opozicije, preostali na skupštinskim barikadama, pripadnici Kfora zauzimali su put Kosovska Mitrovica – Zubin Potok i silom potiskivali građane ka selu Zupče.
Dok su zesovci još mamurali uz šargije Dina Merlina, a espeesovci „krmeljali“ od vikend-derneka Šabana Šaulića – takav je biva bio ratni raspored za odbranu Kosmeta – vojnici nemačkih i austrijskih (aferim!) jedinica Kfora, uz pomoć gumenih (neki su čuli i prave…) metaka, suzavca, šok bombi i vodenih topova, uklanjali su barikadu u selu Jagnjenica.
Reče li onaj državni sekretar Oliver Ivanović: „Trenutak za akcije Kfora kao da bira Priština…“ Kao da se onaj deo samozvane međunarodne zajednice, ovih dana oličen u Vašingtonu i Berlinu, ponaša po onoj narodnoj: Ako već ne može da pomogne Editi Tahiri, hajde, makar, da Borku Stefanoviću – neće valjda i Srbiji – crkne krava.
A Blaženi Deveti prosinca samo što nije.
Pa se, evo, o istom trošku, da ne izdangubi, oglasio i Borkov zemljak Dragan Veselinov, latentni ministar poljoprivredni, osvedočeni lovac likom na Če Gevaru, ističući kandidaturu za Nobela iz marksističke ekonomije. Za silogizam: „Vojvodina i Srbija su dve zemlje. Dakle, porez na promet i carine su naši.“
A usmeni dogovarač Borko me, izgleda, čita (hajde da si malo laskam…), pa posle moje prošle kolumne „A ja mislim da nemate mandat!“, brže-bolje, javno izreferisao o čemu je u Briselu razgovarao, šta se dogovarao, šta se dogovorio, a šta nije, šta su mu Cvetkovićevi, na dopisno-elektronsko-telefonskoj virtuelnoj sedeljci, odobrili, šta još nisu, a samo je pitanje dana kada će, a i to što nisu, svakako će do Devetog prosinca. I tome slično.
Podneo, elem, Borislav Stefanović raport naciji, doduše, na nenadležnom mestu, „kod stare kurve“, o svetoj nedelji, kad mu vreme nije, ali – daj šta daš. Makar da se orijentišemo u letu gde ćemo još i šta da, do Blaženog datuma, secnemo od sopstvenog suvereniteta na Kosovu. Zarad Kandidature s velikim „k“.
A na političkoj sceni?
Radikali u narodnom parlamentu izigravaju ikebanu režimu koji, evo više od mesec dana, raspravlja o svemu i svačemu, i o pomorskoj plovidbi, iako više ne pevamo „ima more dok je Crne Gore“ i o partnerstvu u zaštiti čovekove okoline sa Azerbejdžanom i o obojcima i o opancima – samo ne o životu oko nas.
Tzv. nacionalna opozicija na kolektivnom dopustu. Knjava li knjava. Čeka rasplet onoga na šta ne utiče ili ne želi da utiče. Kao principijelno, Nikolićevi i Koštuničini, zbog ignorisanja kosovske zbilje od strane vlasti, neće da učestvuju, ne bi da se prljaju, hteli bi da ne budu krivi i tome slično.
Porazno po naprednjake i narodnjake, ali više su brige za sudbinu Srba na Kosmetu, poslednjih dana, makar deklarativno, izražavali Čeda Jovanović i njegovi „preokretaši“, no ova – nije nemoguće – pobednička opcija na budućim izborima.
Danas je (bivši) Dan (bivše) Republike… „I stari je popio malo / Na televiziji Lepa Brena / I stari se sjeća ratnih vremena./ Da bi danas bilo bolje / Oni su poturali svoja pleća / Gazili hladne rijeke / Jeli koru s drveća… Žao mu je što neki misle / Da je život negdje drugdje / I ne sanja se više stari san / Čekaju pasoš da odu van. Danas je Dan Republike / I stari se sjeća ratnih dana / Žao mu je što se ni klinci / Više ne igraju partizana…“
A juče je i fizički umro inženjer Ante Marković, čovek i gospodin, čiju su zemlju Utopiju, pre tačno dve decenije, „udruženim zločinačkim poduhvatom“ likvidirali drugovi Milan Kučan i Slobodan Milošević i generalisimus Franjo Tuđman.
Hvala mu za najsrećnije trenutke mladosti i lepe trenutke života u izobilju, života dostojnog čoveka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
