Sinoć je bila noć u kojoj se, kako bi to egzaltirao Milojko Pantić, „nebo otvorilo“, a gdekoja devojka stavila ogledalce pod jastuk ne bi li sanjala momka za koga će da se uda.
Jednu od najvećih želja, manjem delu preambiciozne opozicije i dobrom delu svojih prepotentnih sledbenika, Kancelar srpski i sve Srbije ispunio je i pre Bogojavljenja: „Odlučio sam: idemo na izbore!… Hrabro u budućnost!“
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }
Ili, u prevodu na evronovogovor viceprezidentkinje Mihajlović: „Odlučujuća bitka za budućnost!“ A da će „budućnost“ biti najmanji zajednički sadržilac i ključna reč i treće zaredom naprednjačke izborne kampanje, potvrdila je i sama Ekselencija. Za mlađe i neupućene, to je onaj ozbiljni čika što su mu Krkobabićevi „poni – ekspresi“, na putovanju dugom onih dvesta metara, od Andrićevog venca do Nemanjine, pre cirka devet meseci, zaturili negde u bisagama kroki krokija „platforme“ o Kosovu. Ekselencija se, međutim, ne jedi – lično mni da je „vlada premijera Aleksandra Vučića odlično obavljala svoj posao i da s pravom može da na izborima očekuje odličan rezultat“. Čak se i, što bi se reklo, totalno iznadstranački, Ekselencija potajno ponadala da će na izborima „pobediti najbolji i, s proverenim poverenjem kod građana, nastaviti da ostvaruju postavljene ciljeve koje je Srbija odavno zaslužila“.
A kada za takav izborni ishod javno zalegne deakumulirani predsednik Republike kome u levoj komori srca leži „Srbija kao ruska gubernija“, a u desnoj moždanoj hemisferi čuči „EU koja nema alternativu“, kako onda – samo prevremenim izborima, a bez referenduma sa preciznim pitanjem – umiriti Srbiju u kojoj je više od polovine građana za ulazak u EU, ali ih je, istovremeno, tri četvrtine protiv pristupanja EU ako je uslov za to odustajanje od Kosova ili uvođenje sankcija Rusiji? I da bi, ako stavimo Brisel i Moskvu u istu ciljnu ravninu, 20 odsto građana više poželelo da uđe u savez sa Rusijom nego u EU… Kako, u Briselu ili Moskvi, svejedno, odbraniti stav evroministarke Joksimović da Srbija neće da uvede sankcije Rusiji, iako priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim? I, kako naša vlast da objasni vlastitim građanima da je teritorijalni integritet Ukrajine za Beograd važniji od teritorijalnog integriteta Srbije?!
Jasno je da oni koji protežiraju rusoljubnu politiku, za razliku od političkih subjekata evroljuba, nisu dobro ili nisu nikako organizovani, a njihovi glasači su sluđeni jer ne postoji jedinstvena adresa koju bi zaokružili. Kao što je izvesno da će respektabilan deo birača koji će i ovaj put glasati za Es-en-es učiniti to ubeđen da takvo glasanje znači – glasanje protiv ulaska NATO, izjašnjavanje protiv ulaska u EU bez Kosmeta, odnosno glasanje za najbliže odnose s Rusijom. Kao što je jasno da ovakva vrsta izborne trke u magli, sa falš kartama, odgovara, ponajpre, Kancelarevim „videlistima“…
Danas su se najhrabriji među nama i ritualno okupali u ledenoj vodi. Bogami je bilo i snega i mraza – biće, dakle, rodna godina… U smiraj devetomartovskih protesta, pre četvrt veka, impresioniran privremenim trijumfom razuma i skupštinskim noćobdenjem, u kome su vidane rane i smirivane uzavrele strasti, objavio sam, u počivšoj „Borbi“ (16.3.1991), uvodnik pod naslovom „Kratki bljesak Bogojavljenjske noći“. I, na nesreću svih nas, omanuo u proceni. Nadam se da su se današnji tumači narodnih htenja napili i bogojavljenjske vodice, „preko sekire“, ne bi li izbegli svađe, makar od momenta kada izborni rezultati budu saopšteni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
