Brod plovi za Bombaj

Jer, dobar se i kreposan čovek kao građanin jednako vlada kad je sam na vlasti i kad stoji pod njom zato što je, u oba slučaja, kao čovek i kao građanin, slobodan.“) – logično je da „Logikom“ Imanuela Kanta otpočnem prvu ovogodišnju: „Vernost i verovanje je subjektivno poverenje jednoga prema drugome da će jedan prema drugome održati svoje obećanje – prvo, kada je pactum napravljen, a drugo, kada on treba da se zaključi.“

Ko je ovde rekao: Kancelar? Ko je uzviknuo: NJegova ekselencija?! Ko je pomenuo Dan državnosti Srbije, nečiji rođendan i Sretenje kao zalog i granični datum uzajamnog poverenja jednoga u drugoga, a naročito ovoga jednoga koji je dragovoljno onome drugome, u amanet i na (privremeno) čuvanje ostavio celu jednu stranku, pa sad kao siromah bez iđe ikoga svoga i išta svojega, od toga istoga – prosi podršku… Jer, ne zakle li se taj junak da će, o Badnjevu dne, obelodaniti svoju predsedničku kandidaturu? Ne obeća li, potom, da će Badnje veče, provesti sa sunarodnicima na Kosovu i Metohiji? Dobro, de, zareče se, pa šta, ali – dočim mu se gazda iznebuha dohvati produciranja po Bolivudu, makar smože kuraži da odjezdi u Banjaluku, neželjenog datuma, na opasnu destinaciju…

I to, upravo onu lokaciju kojoj je, u ime najratobornije organizacije na svetu, pripretio komandant, tj. veleposlanik (koji nije muško…) NATO štaba u BiH (koja nije članica NATO!), kao da je, Bože me sačuvaj, šef one nevladine svevideće i sveznajuće Venecijanske komisije porukom da je učešće (pa, makar, i počasne) jedinice Oružanih snaga BiH u obeležavanju praznika jednog od dva BH entiteta – protivno Zakonu o odbrani, bosanskohercegovačkome!? Valjda zato što je NATO (to je ono čemu je Kancelar srpski i vascele Srbije dao diplomatski imunitet), hteo da sačuva Ustavni sud BiH od dalje blamaže, pa, onako demokratsko-natovski, preuzeo njegove ingerencije…

Znači, NJegova ekselencija je, na svoja nejaka politička pleća, primio težak krst, sa sve mogućnošću da ga, kao kolege mu predsedničke kandidate Stamatovića i Jankovića, po Kancelarevom specijalnom naređenju, uhode specijalne naprednjačke paparaco brigade i prebroje mu, recimo, zalogaje sa sve eventualnim nedostajućim plombama… (Zbilja, kako bi se to zvalo, u spec. programima onoga „Jul je kul“ tipa, kada bi neki paparaco lovac uhodio Kancelara? Pokušaj državnog udara ili…?)

No, razumem ja zašto je Kancelar baš 9. 1. 2017. morao hitno u Indiju. Pa, ima istog ulizicu za savetnika kao i onaj Tadić (Boris li se beše zvao?), koji je, pre tačno devet februara, od protesta (koji je, inače, lično organizovao!) protiv priznanja nezavisnosti Kosova zbrisao u Rumuniju, pa otuda ložio da su svi drugi palili sem njega; ili kada je, na dan proglašenja Statuta Vojvodine (koji je izglasala upravo njegova stranka!), umesto da bude u Novom Sadu, zapucao u podzemni rimski Sirmium na Savi?!

No, pade mi nešto na pamet: A šta ako „Najpoželjniji kandidat“, odjednom, predloži uvođenje ustavne monarhije, Acu, tj. sebe ostavi na mestu faraona, tj. Kancelara, a Acu, mislim Karađorđevića, ustoliči za kralja bez trona? Takvoj se probi verovanja i vernosti čak ni Kant nije dosetio… Ispašće da smo svi džaba krečili.