Ovih vaskršnjih i prvih dana po Vaskrsu, Bože mi oprosti, kao da ponovo gledam, slušam i trpim iste one, Slobine i Mirine, upregnute i reinkarnirane Vuline, Mitroviće i tome slične paradigme, celu onu „ružičastu“ industriju svesti i masmedijske pogone za reciklažu zdrave pameti, kao pre dve decenije, u vakte velike izborne krađe.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
A tehnologija izborne premetaljke 2016. kao preslikana repriza lokalnih izbora 1996, samo još „burek i čvarci na zapisnicima“ i slične nebuloze, kao razlozi za prekrajanje izborne volje građana, fale… Opustio nam se i Kancelar, popustio one verbalno-neverbalne komunikacijske dizgine, ma kao da su ga sam Bler, ovi američki i izraelski spin geniji i ovaj bivši žuti kukolj u novim naprednjačkim odorama – načisto premantali.
Sta je sve, na račun onih koji ne misle kao on, izlupetao naš Kancelar u tehničkom mandatu pred vojnicima na Banjici: „Lupeži… opoziciju finansirali tajkuni, imali smo pare čiste kao suza, a oni ni dinara čistog… pokrali su sve pare, putovali i trošili… Saša Radulović poznat po tome da je 10 odsto procenat koji obično uzima, a nekad i više, bolje da priča šta radi sa svojom suprugom i kumom… opozicija želi sitne privilegije, da ručaju u skupštinskom restoranu i imaju skupštinske plate, smiriće se čim na silu pređu cenzus…“ Pa, onda malo uloge „Marije na Prkosima“ („ćerajte mene, ali nemojte da rasterujete Srbije s Kosova i terate ih u grobove…“), pre nego je za pojas zadenuo: „' Ajde da danas više ne govorimo o tome, praznik je.“
No, kad smo kod „paradigmi“ – za mlađe čitaoce, malo podsećanja na 24. decembar 1996, dan kontramitinga na Terazijama, i na one koji su branili rezultate izborne krađe. „Bilo je to ovako“, piše u svojoj knjizi Mira Marković:
„… Kod nas su došli da se pozdravimo, vidimo i podelimo odlučnost da pobedimo nepravdu i izdaju, Nebojša Čović, Branislav Ivković… pamtim njihova srećna i odlučna lica. Otišli su na ulicu. Tamo su već bili Aleksandar Vulin i Željko Mitrović, članovi rukovodstva JUL-a. I već su se sukobili sa demonstrantima. Vulin se vratio malo okrvavljen. Naš mladi pobunjenik protiv imperijalnog ropstva…
Jul 1998, kongres JUL-a: „Velika sala u Sava centru je za Kongres dizajnirana na jedan moderan, gotovo artističan način. Koncept i realizaciju i veliki deo njenih finansija preuzela je na sebe Televizija Pink, njen vlasnik Željko Mitrović…“ Pa: „… Salu za sednice koja je bila i sala za pres-konferencije je u priličnoj meri dizajnirao Željko Mitrović. Mislim da je to bila sala takve prirode apsolutno najlepša u našoj zemlji. Željko je insistirao da dovedemo Slobodana da je vidi i došao je jedne večeri…“ Onda, septembar 2000: „Dominirali su plakati koje je uradio za našu koaliciju Željko Mitrović: BIRA NAROD A NE NATO.“
I, krešendo, posle 5. oktobra 2000: „Stampedo… U JUL-u sam počela da dobijam ostavke. Pisane i poneku usmenu. Bile su nežne i glupe… svi članovi JUL-a, kada su im prestale funkcije u državi, počeli su da podnose ostavke u partiji… Nestali su iz JUL-a, bez pismene i usmene ostavke… i Željko Mitrović, član Glavnog odbora i direktor Centra za marketing JUL-a… tražili su ostavke LJubiše Ristića i mene. Naročito je Vulin bio gnevan i određen… Vulin je u JUL došao iz SK-PJ, bio je istovremeno i predsednik Narodnog fronta, male levičarske grupacije. Uvek je isticao da je on komunista, a ne tek tako levičar. Bio je malo sklon levičarskom radikalizmu… Vulin, koga sam podržavala od njegovih ranih dana u SK-PJ i o čijim sam ispitima na fakultetu brinula koliko i on sam. Vulin je besan, na neslaganje sa svojim opservacijama beži iz sale, a sala ga ispraća oproštajnim aplauzom…“
Naravoučenije: umesto Maksimilijana Vebera i Milana Nedića, našem Kancelaru toplo preporučujem knjigu udovice Slobodana Miloševića, tim pre što je u njoj pozitivno pomenut…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
