Car je, stvarno, naš marketinški imperator. Tek što je Đelićima, Krkobabićima i ostalim Dinkićima – ako ne laže kolega mi po funkciji (mislim, kolumni) Zoran Živković – dekretom pogasio „ložione“, sam se zaigrao „ćorave koke“ s narodom, pa iz „low profile“ faze, u ciglo četiri dana, uskočio u „high visibility“ etapu komuniciranja s narodom.
Koliko u četvrtak, predsednik je „nenajavljeno“ (tako su rečju, slikom i video zapisom izvestili svi naši mediji) posetio izvođače radova na mostu kod Beške. Gde im je natrljao nos, jer je skapirao da je na tom gradilištu angažovano „malo radnika iz Srbije“, ali je i „izrazio zadovoljstvo napretkom radova“. Da podsetim zaboravne, to je onaj isti most koji je trebalo da bude završen još prošle godine i koji, nadam se da nisam zlopamtilo, grade neki stranci, a ne konzorcijum domaćih građevinara koji je, na tenderu, ponudio najbolji projekat, najbrže rokove i najnižu cenu!? To je ta „low profile“ strategija – predsednik je smatrao da ga ima previše u medijima, pa je poželeo da bude „nevidljiv“, da mu neki ja ili meni slični ne bi prebacivali da se samo slika i tome slično. Kad on tamo, ono – međutim: fotoreporteri, snimatelji i novinari čekaju u zasedi. Pa se a propo „case study“ Beška pitam: je li naše novinarstvo zaista pravo, što će reći i ekskluzivno, i istraživačko i profesionalno, pa se od njega ništa ne može sakriti; ili predsednik ima krticu u svojim redovima koja, za debele pare, novinarima odaje državne tajne ili je, sve ovo bila velika predstava za mase (opijum za narod, reče Marks) i priprema za ono što je bilo juče. Etapa „B“ ili „najviši stupanj vidljivosti“ u opštenju s javnostima.
Danas je, više nego najavljeno, ista institucija preoravala drumove rimskih imperatora i natkrivala Carsku palatu u Sirmijumu, gde je stolovalo 12, a rođeno čak šest careva. Decije Trajan, Aurelijam, Prob, Maksimilijan Herklije, Konstancije Drugi, Gracijan. I, gde u 21. veku više nema Latina, čak ni koliko Egipćana na Kosovu, ali ima, jednako kao i u obližnjim Laćarku i Šidu, mnogo mnogo, prvim, drugim ili trećim kolenom, Srba i Srbendi doseljenih iz violentnih srpskih zemalja.
Pitate se otkud nečija naprasna zanimacija za antičke spomenike kulture usred ravnog (kolonističkog) Srema? Juče je, naime, u Neoplanti svečano proglašavan novi Statut.
Pouku od četvrtka, izgleda da je zdravo za gotovo, ne sačekavši ponedeljak koji je potpuno relativizovao carev ukaz, primio jedino član Glavnog odbora DS i kandidat za predsednika FK „Partizan“ Savo Milošević koga niko nije obavestio da socijalisti više nisu ono što su bili kada je on sa studentima pikao ulični fudbal tokom demonstracija protiv svog jednako slavnog prezimenjaka.
Jedno pozitivno brojanje u ovom zmajjovinskom odgonetanju predsednikovih pitalica, zavredio je Mlađan Dinkić. Na pitanje „koja koka ne nosi jaje“, Mlađa je, naime, ispravno odgovorio rečenicom: „Koka koja ne nosi jaje je – hiljadu evra po glavi stanovnika“. Ili, tako nekako, ali, u svakom slučaju, tačno. Priznao je i da je preterivao, da ga onomad ponelo, da se malo i laguckalo, kao u Veljinom feudu kraduckalo, ali da je i sam iskreno poverovao u to svoje izborno obećanje, toliko da se i sam prijavio za besplatne akcije. Što mu dođe kao olakšavajuća okolnost. Hoće li ga ovaj napad iskrenosti držati samo do sledećih izbora, kad će neke nove voždovačke klince gurnuti u izborni pakao (iz koga ovi, od 0,5 odsto pre samo dva meseca, sa izbora umalo ne izađoše kao pukovnici) – daće se naslutiti već za Badnji dan. Svakome po 1.700 dinara – malo li je na ovu skupoću?
No, da ne grešim dušu prema „Idolima“ koji su na predsedničkim izborima, pre sedam godina, jednim udarcem srušili dve muve – Koštunicu za koga su radili i Labusa, protiv koga su, kao, radili kampanju – naš predsednik je izgleda sam svoj marketinški majstor. Iz njegove press službe potvrđuju da je, između Beške i Sirmijuma, uspeo da skokne i do FDU-a, gde je na specijalističkim studijama reklame i marketinga održao predavanje o javnom nastupu. Svom? Ako je bio i „workshop“, slutim samo dve moguće teme. Jedna, kako izveštaj Državne revizorske institucije pripustiti u Skupštinu „do zelene trave“, tj. ako znatiželja naroda dotle skroz „ne lipše“. I druga kreativna radionica sa temom, na primer, nastavak pregovora, dijaloga i debate u formi neverbalnog komuniciranja nakon što preporuka Međunarodnog suda pravde o Kosovu postane i formalno totalno neobavezujuća.
Možemo da odahnemo, jer smo i do sada znali da on zna „know what“, sad znamo da zna i „know how“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
