Cena mrtvih duša

Da li ste znali da je inženjer i konstruktor genocida nad Srbima i Jevrejima i Poglavnik NDH, u trenutku kada su Hitler i Musolini već bili mrtvi, memorandumom od 5. maja 1945, pozivajući se na „hrvatsku europsko-zapadnu tradiciju“, sa tezom da je ustaška država bila bedem protiv komunizma (!?), zatražio od prvog čoveka Vrhovne komande savezničkih snaga feldmaršala Aleksandera – hitnu intervenciju zapadnih saveznika u Hrvatskoj, kao zaštitu od Crvene armije i jugoslovenskih partizana?

Da li ste se nekada zapitali kako je to Ante Pavelić uspeo da se, posle sloma NDH, prebaci, najpre u jedan austrijski samostan pod okriljem Vatikana, potom u Rim, pa odatle u Argentinu, da bi, kao slobodan čovek, umro u Madridu, 15 godina od okončanja Drugog svetskog rata? Kako je to ustaškom poglavniku i njegovim najbližim saradnicima uspelo da izbegnu nirnberšku i crvenu Titovu pravdu, a nije, na primer, od Zapada legitimisanom, vođi drugog antifašističkog pokreta u Srbiji, đeneralu Mihailoviću?

Ne, odgovor ne leži isključivo u pesmici „Danke, Deutschland!“, koju je, u ime obnove državnosti iz perioda 1941-1945, cela Hrvatska pevala početkom devedesetih godina prošlog veka. Niti u njenom prevodu na engleski „Thank you, USA & EU!“…

Kapetan Dragan, posle devet i po godina pritvora u Australiji, izručen Hrvatskoj, iako čak ni Haški tribunal nije našao ništa protiv njega, jer da jeste – sigurno bi ga i optužio. Sadašnji režim u Beogradu, takoreći, otćutao… Večera sa Angelom Merkel trajala sat duže od predviđenog, što je prilično neubičajeno za kancelarku koja se uvek u minut drži planiranog rasporeda – preneli srpski ulizički mediji. „To je počast za Srbiju, ali i satisfakcija za mene lično, odnosno potvrda da sam radio vredno i posvećeno, a nek' mi se u Srbiji i dalje smeju i nek' misle da ne znam šta radim“ – rekao naš euforični Kancelar… Rusi, ipak, pokazali da su veći Srbi od Srba na vlasti u Beogradu: Moskva uložila veto na britansku rezoluciju. Vlada našeg Kancelara se ponašala kao neutralna, nezainteresovana, „bolemebriga“ strana iz nekog tamo Sao Tome i Principe…

Neću puno o Srebrenici, mestu najveće srpske sramote u prošlom veku. O Potočarima su nas (pa i o „junačkoj našoj deputaciji“) ionako isuviše izbombardovali oni koji bezrezervno mrze ili bezrezervno idolopoklonišu. Mene više zanima gde su juče Kancelar i njegovi u Zalazju i Sasama, u Biljači i Zagonima, sve i ako u Podrinju, među tri i po hiljade izginulih nisu samo srpski civili nego i vojnici? Zašto se to (i po čijem nalogu?) tih mrtvih duša stidi Vučićeva Srbija, umesto da se, po nečemu pozitivnom, ugleda na vlast gospodina Izetbegovića koja s ponosom govori o „šehidima“ (poginulim borcima) koji počivaju na mezarju u Potočarima?

Na jučerašnji dan okončan je Berlinski kongres na kome je ondašnja tzv. međunarodna zajednica dala pravo Austrougarskoj da okupira Bosnu i Hercegovinu, a Srbiji aminovala priključenje Niškog, Pirotskog, Topličkog i Vranjskog okruga. Za tri nedelje, najmlađa članica EU, Hrvatska, organizuje vojnu paradu povodom dve decenije od etničkog čišćenja svog, do 1990, drugog konstitutivnog naroda. Ima li boljeg povoda nego da baš ovih dana Njegova ekselencija saopšti „svome dragom narodu“ da je odlučio da vrati u svoje ruke pripadajuće mu ustavne nadležnosti? I da, za početak, naloži Ustavnom sudu da promptno odluči o briselskim aktima predaje Kosova. Pošto je on lično, u dva navrata, i naredio „sestrama karmelićankama“ iz Ustavnog da im ne pada na pamet da se, kojim slučajem, bave svojim poslom!