Čuvari veeelike tajne

No, ovo što mi imamo kao, navodno novu, vladu od trenutka kada je Vrhovnik, u svoje ime, po nalogu izvesnih centara moći, a protivno volji građana Srbije, računajući i onih 56 odsto koji su glasali za njega na predsedničkim izborima, na čelo sofre postavio osobu X (a mogao je i Y, Z i tome slično) – u stvari je stara, „vlada kontinuiteta“ koja je, već prvog dana mandata, uspela da intervju bombom (via Blumberg) naljuti ruskog medveda!

Namesnica, osoba X (ubuduće: Tajnica), na misteriozan način se, prošloga leta, direktno sa mesta „čuvara pečata“ u kompaniji „Kontinental vind“, vlasništvo Amerikanca, usput i muža sestre Kori Udovički, pošto je, prethodno, otuda najurena dotadašnja popečiteljka za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja se, gle čuda, zvala Kori Udovički – obukla u ministarsko ruho. Naša sadašnja Tajnica je, samo nepunu godinu potom, ubedljivo pobedila na parlamentarnih izborima koji, gle čuda, nisu ni održani, i postala, na papiru, kalif namesto Kancelara. Da je Tajnica, očigledno, čuvar neke veeelike belosvetske tajne, o kojoj građani Srbije nemaju prava ništa da znaju, govori i podatak da je, pre no što je postala ministarkom koja se, ili nije mešala u svoj posao ili bolje bi bilo da se, kao u slučaju elektronskih zdravstvenih knjižica, nije mešala – ona bila i cinkaroš tajni iz one privatne kompanije za izgradnju vetrocentrala po Srbiju, elem neka vrsta Vrhovnikovog insajdera među „mrskim američkim neprijateljima“.

Na slične bolesti sebičnog autizma, nisu, naravno, bili imuni ni raniji političari, pa čak i oni koji su prošli „albansku epopeju“, kojoj se divimo sa ovolike istorijske distance.

„Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je „štićenik“ političara-strančara partije na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu. Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za određeno mesto u ministarstvu, ne pitaju ga: „Šta znaš? Šta si radio dosad? Šta si radio kada je otadžbina bila u opasnosti?“ Nego ga pitaju: „U kojoj si stranci? Koji te poslanik preporučuje?“ – pisao je, pre 90 godina, stranac koji je voleo Srbe više nego oni sami sebe, dr Rudolf Arčibald Rajs, podsećajući da su mnogi političari zabušanti smatrali da Krf nije dovoljno udoban za život, pa bi skupština u izbeglištvu, trebalo da se prebaci u Kan koji je mnogo lepši!

A zašto, pitam ja, parlament ne bi zasedao u gladijatorskoj areni u Končarevu, jer tamo leži odgonetka čarobnog goriva za opstanak svih vlasti poslednje decenije u Srbiji? Tamo je nastala ona stara narodna umotvorina da se „(Koštuničin) Ustav (već EU) ne sipa u traktore“, tamo se, pod paskom kik-boksera, mire homoljubi i homofobi, tamo se oni što se javno besprizorno sile i prikazuju mišiće, pretvaraju u male mace, besprizorno se dodvoravaju, na primer Čepurinu, i ponižavaju celu zemlju i sve nas. Rekoh li Čepurin? Za ono što Tajnica nije rekla ili je, pak, rekla ruskom ambasadoru do sad su se izvinili Vrhovnik i Tajnica, popečitelj odbrane, ministar spoljni, popečitelj bez fotelje, ministarka za infrastrukturu i ostalo svašta nešto, pa Palma lično, sa sve svojim „Tigrovima“…

Nesrećni Rajs je, podsetiću, 8. avgusta 1929, i izdahnuo od srčanog udara nakon što ga je, rečima „Idi u tvoju zemlju, pa tamo zavodi red! Idi bestraga!“, izvređao jedan od tih ministara korupcionaša i ratnih profitera koji je, inače, Veliki rat proveo u inostranstvu, daleko od megdana.