Dogodilo se, pre tačno 14 godina, a preti da bude zaboravljeno: Vazdušna NATO agresija na Srbiju u kojoj su sa svojim bombarderima, da se ne zaboravi, učestvovali: SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Belgija, Danska, Italija, Holandija, Norveška, Turska, Portugal i Španija. Dakle, osim netom primljenih članica NATO iz Evrope (Mađarska, Poljska, Češka…), sem Islanda i Luksemburga, koji nemaju vazdušne snage – svi osim Grčke.
Dogodilo se pre tačno 72 godine, a uveliko je u ispranim srpskim mozgovima skrajnuto kao činjenica: predsednik kraljevske vlade Dragiša Cvetković potpisao u Beču protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana potom britanska obaveštajna služba realizovala puč u Beogradu, a Nemačka, u znak odmazde, 6. aprila, bez objave rata, u ranu zoru otpočela bombardovanje Beograda.
Sve je u Srbiji, marta 2013, u dubokoj senci „sedam nemačkih uslova“ za dobijanje Svetog Datuma. Udružilo se i uortačilo i levo i desno u Srba u podršci i apologetstvu Dačiću i Vučiću, sve nadajući se da će vrhovni dvojac, glede Kosova i Metohije, učiniti i taj poslednji ustupak Berlinu, pa u to ime, poradi tog „najvišeg državnog i nacionalnog cilja“, unisono i gromoglasno, u istom podvižničkom stroju, marširaju: oni što su 5. oktobra 2000. bili namerni da lustriraju ceo SPS i (Nikolić-Vučićeve) radikale pride; oni što su Kosovo prozvali „svetom srpskom zemljom“, „srcem Srbije“ i „srpskim Jerusalimom“; oni što su 1990. hteli da „seku ruke koje mašu turskim barjacima“; oni što su crtali „tigrove kože“ za Hrvatsku i BiH; ovi što su organizovali krivolov na „antisrbe“ po Srbiji; negdašnji spomeničari antibirokratske (jogurt) revolucije; bivši Miloševićevi guslari deseterca „Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela“; promoteri ujedinjenja s Rusijom i Belorusijom; ovi samozvani „građani sveta“ kojima Srbija ne mora da bude dalje ni od njihovog praga; ekskolumnisti kragujevačkih „Pogleda“, presvučeni danas u Mahatme Gandije, Mendele i Majke Tereze; samozvani „analitičari“ opšte prakse, za svaki režim i svaku priliku… I tome slično.
A najratoborniji su profesionalni neprijatelji „kosovske preambule“ u Ustavu Srbije. Mislim na novodačićevce. Pa zato, gospodo, evo šta je ta ista, poražena i okupirana Savezna Republika Nemačka 23. maja 1949. ugradila u svoj Osnovni zakon (Grundgezetz). U preambuli tog, u to vreme najvišeg nemačkog pravnog akta, piše da Osnovni zakon važi za 11 ondašnjih zapadnonemačkih pokrajina, ali i za „sve Nemce koji ga prihvate“! A upravo po članu 23 Osnovnog zakona, koji je propisivao mogućnost da on stupi na snagu i u drugim krajevima Nemačke kada oni pristupe Zapadnoj Nemačkoj, 3. oktobra 1990. proglašeno je prisajedinjenje DDR-a matici, čime je i ovaj član ispunio svoju istorijsku državotvornu i nacionalnu misiju.
„Srbija do duvara“ još ima od koga da uči. Od najmoćnijih. Jer nikad nije kasno dok zaista ne bude kasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
