Družina Sinji galeb

Osveštavajući, onomad, bože mi oprosti, GO svoje partije, Dačić je stranačke jarane hirotonisao u apostole „koji će širiti novu veru po Srbiji“. Vera mu je, da pretpostavim, „Evropa nema alternativu“, a Isus je, nema razloga da licitiram, valjda on lično jer se niko od prisutnih nije javio da mu protivkandiduje. Dačić je, svojevremeno, kada je odrastao zajedno sa svojim SPS-om, ostao upamćen po mantri koju je, uspinjući se na stranačkoj lestvici, veglao među partijskim drugovima: „Mladost ne sme da bude veći hendikep od starosti“. A izgleda da se onom Ničeovom („Mladost je nešto što imaju samo mladi, a što cene samo stari“), upravo, rukovodio i sam Miloševićev pretpetooktobarski komesarijat omogućavajući Dačiću da, sa najbolje startne pozicije, krene u trku za kalifa umesto kalifa.

Da li zato što su Stros Kan, Šreder, Bler, Đulijani i tome slično, preskupi za ovdašnji bušni budžet; da li stoga što bi naprednjački rejting dramatično pao odluči li se Prvi Beglerbeg za nekog od pobrojanih; ili, možda, zbog, manje – više, neprijatnog iskustva sa „uvozom eksperata“ srpskog porekla i „životnog iskustva“ (Panić, Milentijevićka, pa Deda Avram, pa Đelić, Novaković, Pitić, Kori, Davinić…), tek – Vučić je na crtu Dačiću poslao mlađanog, a već „visokog funkcionera“ SNS Jovičića. Koji je, dačićevskim novogovorom, izdeklamovao, a da trepnuo nije, nešto kao: „SNS radi na stvaranju uslova za povratak mladih obrazovanih ljudi iz sveta u Srbiju i spreči ih da beže iz zemlje i stvaraju mesta partijskim neradnicima….“ Što bi moglo da znači da najjača partija ne preferira one antičke škole mišljenja koje su zagovarale tezu da politikom treba da se bave samo ljudi koji su se već ostvarili, u materijalnom smislu, pre svega, pa neće imati potrebu da „zahvate“ iz narodnog kazana, niti starci i ostali Krkobabići, Mićunovići i članovi „veća staraca“. Što mene, nevernog Tomu, navodi na (pu, pu) zlomisao da neko tamo, među Jovičićevima, sprema politički lapot i nad ovim Tomom. Dakle, Lazar Krstić, talentovan i mlad Nišlija, od preko Bare, uzrasta Milovog iz vremena kada je postajao premijer CG i Brda ili Čedinog (Kedonir Čada, prim.aut), kad ga je biralo za dopredsednika, viđen je za portfelj „deus ex machina“!?

„Otac nacije ne može biti dijete. Ali, nema razloga da sposobni, nadareni mladić ne bude ministar, profesor, diplomat… I mladost i starost nose sobom svoje posebne prednosti, mladost nerijetko može biti nadmoćna nad starošću (kao što je i obratno slučaj), i u nacionalnom životu sudjeluju, dobro je da sudjeluju, svi naraštaji. Zahtijevati pod svaku cijenu „pomlađivanje politike“ jednako je stupidno kao i tražiti da državom vlada vijeće staraca.“ Bože mi oprosti, još jednom, sve ovo lepo i poučno piše u listu „Ultimatum – glasilo desnice u Hrvata“, izdavač: Hrvatski pravaški pokret.