Državni udar

Prvo, umesto da (se) vladaju po Ustavu, prvi potpredsednik Vlade trenutno na svom muzičkom repertoaru nesebično nudi da Srbija, za severni deo svog Kosmeta, Prištini prepusti svoju Preševsku dolinu, dočim predsednik Republike priznaje da nas pre ulaska u EU čeka priznanje Kosova, no uprkos tom saznaniju – kao muva bez glave i dalje letimo ka Briselu. Gatala baba da nije mraza, a osvanuo sneg do stražnjice.

Državni udar (fr. coup d’état) je, da ne zaboravim, protivustavna ili protivzakonita smena nosilaca vlasti u nekoj zemlji. Za razliku od revolucije koju obično izvode šire narodne mase, državni udar izvodi neki visoki državni zvaničnik ili delovi same izvršne vlasti i javne uprave, s ciljem preraspodele vlasti unutar postojećeg političkog sistema.

Nadalje, predlozi za ocenu ustavnosti i zakonitosti Dačićevih (i prethodnih, Borkovih) parafa u ime ove države kojima pokušava da se legalizuje proterivanje Srbije sa Kosmeta, te briselskih sporazuma i Vladinih uredbi koje iz njih proističu, pristižu u USS još od 2012. Reč je o uredbama Vlade koje se tiču kontrole administrativnih prelaza, matičnih knjiga, katastra i priznavanja visokoškolskih diploma; pa o inicijativi za preispitivanje odluka srpskog parlamenta o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Prištinom, uključiv proces implementacije postignutih dogovora od 26. aprila 2013. godine; pa, o odluci Vlade kojom je prihvatila Prvi briselski sporazum i tome slično. Inicijatori su bili ili DSS ili SRS.

Najpre je, krajem 2012, ondašnji predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, onaj bivši naprednjak magistar Cvijan, „predložio“ sudijama ustavobraniocima da „zastanu“ sa svim postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti koji se vode pred USS, a imaju veze sa Kosovom, pošto je, navodno, „u toku izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP KiM“. Neki dan kasnije, Selaković magistar Nikola sada već zahteva da se „zastane sa postupkom ocene ustavnosti opštih akata“ koji uređuju pitanja autonomije Kosmeta, uz licemerno obrazloženje – da bi se „pružila mogućnost da se ova materija uredi na Ustavom propisan način“!? Onda se, koji dan po parafiranju Briselskog sporazuma, oglasio i Nikolić master Tomislav, predsednik, i „zamolio“ isti, nesrećni USS (nezavisna, treća grana vlasti, bla, bla…) da, „pre ocene ustavnosti briselskih sporazuma, sačeka dogovor sa Prištinom i da iz njega proistekne zakon o suštinskoj autonomiji, pa da onda ocene ustavnost predloga tog zakona“. Poslednjeg juna, popečitelj Selaković predlaže da se USS proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma jer „nije nadležan da ocenjuje politički akt, pošto će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike“!?

USS je, za sada, neustavnom ocenio samo Uredbu o katastru za Kosovo, izgleda tek da bi zadovoljio formu, jer je već dva puta Vladi davao po pola godine šanse da je usaglasi sa Ustavom, što se, naravno – bez ikakvih posledica – nije dogodilo. Za osporene uredbe – o administrativnim prelazima, matičnim knjigama, katastru i priznavanju fakultetskih diploma – USS je, pre tačno 12 meseci, za otklanjanje uočenih neustavnosti, Vladi dao rok od šest (!) meseci. I, opet ni avaza od „sestara karmelićanki“, ne računajući to da se doskorašnji predsednik USS žalio kako podnosioci inicijative vrše medijski pritisak na „nazavisnost USS“. Na Nikolića, Selakovića i Cvijana se, prirodno, nije žalio, jer je, u međuvremenu, kao nagrada za neprimereno šlihtanje i „primerno vladanje“, pokretnim togama iz USS – dodeljena nova zgrada! A Ustav Srbije – ko šiša Ustav Srbije, važno je da naši vladini dužnosnici poštuju Ustav Kosova!?